Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i ministar odbrane Joav Galant suočavaju se s nalogom za hapšenje od strane Međunarodnog krivičnog suda (MKS) zbog navodnih ratnih zločina. Ova odluka je izazvala reakcije izraelskih lidera, sa Netanjahuom nazivajući je „novim oblikom antisemitizma“. Glavni tužilac MKS, Karim Kan, tvrdi da su Netanjahu i Galant odgovorni za „izazivanje istrebljenja, izazivanje gladi kao metoda rata, uključujući uskraćivanje humanitarne pomoći i namerno ciljanje civila u sukobu“.
Netanjahu je obećao da će ovo pokušanje MKS-a „propasti“ i da Izrael neće dozvoliti da ih spreče u borbi protiv onih koji traže njihovo uništenje. Odluka MKS-a je naišla na osudu izraelskih lidera, sa ministrom finansija Bezalel Smotičem nazivajući je „predstavom licemerja i mržnje prema Jevrejima“ sličnom nacističkoj propagandi.
SAD se takođe oglasio protiv ove odluke, sa predsednikom Džozefom Bajdenom koji je istakao da ne postoji izjednačavanje Izraela i Hamasa te da ova odluka može ugroziti napore za postizanje prekida vatre. Britanski portparol Riši Sunak je takođe izrazio nezadovoljstvo odlukom MKS-a, navodeći da nalog za hapšenje Netanijahua nije od pomoći u vezi sa prekidom borbi, izvlačenjem talaca ili dobijanjem humanitarne pomoći.
Međunarodni krivični sud je takođe zatražio hapšenje lidera Hamasa, dok je izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac tvrdio da je ovaj nalog „skandalozan“ i izjednačio ga sa napadom na žrtve 7. oktobra. Kac je najavio otvaranje specijalne ratne sobe kako bi se odgovorilo na potez MKS-a i istakao da ništa neće sprečiti Izrael da vrati taoce iz Gaze i svrgne Hamas s vlasti.
Ova situacija signalizira kompleksnost odnosa između Izraela i međunarodne zajednice, s različitim reakcijama lidera i zvaničnika na odluku MKS-a. Nastavak ovog sukoba i reakcije na odluku MKS-a ostaju neizvesni, dok je jasno da će politička situacija u regionu biti ozbiljno utiče na međunarodne odnose i stabilnost u regionu.
