U svetlu sve većih klimatskih promena koje utiču na globalnu poljoprivredu, regenerativna poljoprivreda postaje ključno rešenje koje mnoge zemlje uključuju u svoje strategije održivog razvoja. Ministri poljoprivrede širom sveta, uključujući i Srbiju, prepoznaju značaj ovog pristupa koji ne samo da obnavlja ekosisteme, već i doprinosi sigurnosti hrane.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je nedavno najavio da će Srbija u narednom periodu fokusirati svoj poljoprivredni sektor na regenerativne metode, digitalizaciju i primenu veštačke inteligencije. Ovaj pristup teži poboljšanju kvaliteta zemljišta, biodiverziteta i vodnih resursa kroz smanjenje obrade zemljišta, rotaciju kultura i integrisanu stočarsku proizvodnju.
Regenerativna poljoprivreda se zasniva na obnavljanju zemljišta i smanjenju hemijskih inputa, što rezultira smanjenim troškovima proizvodnje i većom otpornosti biljaka na klimatske promene. Prema analizama, čak 66% emisija CO₂ dolazi iz primarne poljoprivredne proizvodnje, što ukazuje na hitnu potrebu za promenom pristupa.
Na osnovu podataka iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), stručnjaci su potvrdili da regenerativne prakse efikasno zadržavaju CO₂ u zemljištu i smanjuju ukupne troškove. Srbija, sa svojih 3,3 miliona hektara obradivog zemljišta, ima potencijal da postane lider u primeni regenerativnih metoda, što bi otvorilo vrata ka novim tržištima i poboljšalo kvalitet života ruralne zajednice.
Brojna istraživanja pokazuju da se globalno većim delom primenjuju regenerativne metode, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama gotovo tri četvrtine površina podložna minimalnoj obradi, što se pokazalo kao dobar model. Razvijanje ovih praksi moglo bi značajno smanjiti potrošnju goriva i troškove, a ujedno bi doprinelo i smanjenju klimatskih uticaja.
Osim toga, veštačka inteligencija predstavlja značajan alat u transformaciji poljoprivednog sektora. Implementacija AI tehnologija može unaprediti precizno navodnjavanje i đubrenje, detekciju bolesti, kao i optimizaciju procese žetve i sadnje. Ministarstvo poljoprivrede planira stvaranje strateškog okvira za digitalnu transformaciju, koja će poljoprivrednicima omogućiti bržu i efikasniju proizvodnju.
Eksperti ukazuju na potrebu za kontinuiranom investicionom podrškom države da bi se olakšala implementacija regenerativnih praksi. Subvencije i javne mere treba da unaprede opremu i obrazovanje poljoprivrednika, sa posebnim fokusom na dostupnost digitalnih alata i platformi.
Klimatske promene su izazov s kojim se suočavaju mnoge države, a regenerativna poljoprivreda može da igra ključnu ulogu u očuvanju prirodnih resursa. Iz Ministarstva poljoprivrede naglašavaju da je budućnost poljoprivrede u održivosti, a razvoj regenerativnih metoda, uz primenu digitalizacije, stvaraju šansu za zdraviju i otporniju agroekonomiju.
U zaključku, regenerativna poljoprivreda nije samo trend, već odgovor na izazove današnjice koji se tiču degradacije zemljišta i klimatskih promena. Srbija ima potencijal da iskoristi ovu priliku i postane primer održive poljoprivrede na globalnoj sceni, omogućavajući time dugoročnu ekonomsku i ekološku stabilnost. Ovaj put zahteva zajedničke napore—vlade, stručnjaka i poljoprivrednika—kako bi se osiguralo da svi aspekti agrarnog sektora budu kompatibilni sa ciljevima održivog razvoja.
