Zoran Anđelković, trenutni direktor „Pošte Srbije“, gostovao je u emisiji „Na ivici“ na Jutjub kanalu Republika news, gde je govorio o svojim životnim odlukama, političkim opozicijama i ličnoj doslednosti. Tokom višedecenijske karijere, Anđelković je prisutan na političkoj sceni još od vremena Saveza komunista, prolazeći kroz sve ključne pozicije u državi i partiji. Kao predsednik Izvršnog veća Kosova i Metohije do 5. oktobra 2000. godine, ostao je uz svoj narod i tokom NATO bombardovanja.
On naglašava da je ponos na dela koja je učinio za državu i narod najvažniji. „Meni je najvažnije da mogu slobodno da se krećem, i još uvek nemam nikakvih neprijatnosti. Ljudi treba da imaju jasne stavove, a kada se tako postave, očekivano je da će se pojaviti i suprotna mišljenja,“ kaže Anđelković. Ističe da ne podržava nezavisnost Kosova i smatra da trenutni lider Albin Kurti sabotira srpsku zajednicu.
Anđelković se protivi neutralnim stavovima, smatrajući da su potrebne jasne pozicije za napredak društva. Kao direktor „Pošte Srbije,“ postavio je cilj da uvede robote u poštanske usluge, uprkos skepticizmu drugih. Iako su neki sumnjali u njegovu viziju, uspeo je da implementira projekte sa robotima u gradovima kao što su Niš, Novi Sad i Beograd. „Robote sam pustio u rad, a to je pokazalo da smo na pravom putu,“ dodaje on.
Kada su odluke bile najteže, Anđelković ističe da uvek sledi svoje principe. „Kada donesem odluku, ne dvoumim se u njenom sprovođenju,“ naglašava. Priseti se anegdote iz vremena bombardovanja, kada je smatrao da je važno da postoji televizija na albanskom jeziku. Tokom krize uspeo je da zadrži program na toj televiziji, uprkos opoziciji sa srpske strane, govoreći im: „Nisam to za vas napravio.“
Uprkos pritiscima, uspeo je da sprovede ideju o odvojenoj nastavi na univerzitetu na Kosovu. Kada su ga pozvali na sastanak sa tadašnjim predsednikom Milutinovićem, odbio je predlog da se srpska i albanska nastava mešaju, jer je smatrao da bi to moglo dovesti do sukoba. Umesto toga, predložio je model u kojem bi sve strane bile zadovoljne, a takođe je ostvario dogovor o korišćenju prostora između srpske i albanske zajednice.
Anđelković naglašava da je važno imati stav i ne plašiti se izazova, ističući da je ključ uspeha u odlučnosti i sposobnosti da se pregovara uspešno čak i u teškim vremenima. „Niko ne valorifikuje napredak ako niste spremni da se suočite s protivljenjem,“ zaključuje on.
Kroz svoje iskustvo, Anđelković podseća da je važno biti aktivan učesnik u društvenim procesima, bilo u politici ili u poslovnom svetu. Njegova doslednost i stavovi obeležavaju njegovu karijeru, a gledaocima poručuje da nikada ne treba da se plaše izražavanja svojih mišljenja i borbe za ono u šta veruju. Uz poruku da je važno ponositi se sopstvenim delima, Anđelković pokazuje da politika ne zahteva samo odlučnost, već i hrabrost da se preuzmu rizici kako bi se postigli ciljevi za dobrobit društva.
