U prvom polugodištu ove godine u Srbiji je prometovano nepokretnosti u vrednosti od 3,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 3,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je da je najveća suma izdvojena za stan u Beogradu – 1.226.888 evra, dok je najskuplji kvadrat stana prodat po ceni od 10.350 evra u projektu „Beograd na vodi“.
Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 3.182.000 evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 73.000 evra na opštini Vračar. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na istoj opštini za 11.500 evra, dok je najviša cena poslovnog prostora dostigla 3.098.790 evra. Za poljoprivredno zemljište izdvojeno je 2,2 miliona evra i prometovano je na teritoriji beogradske opštine Palilula.
Tržište nepokretnosti u Srbiji ostalo je stabilno, sa 60.154 sklopljena kupoprodajna ugovora u prvih šest meseci ove godine. Cena stanova beleži umeren rast od 4,68 odsto godišnje. Najveći deo prometa je bio u stanovima, sa vrednošću od 1,8 milijardi evra, dok je za kuće izdvojeno 273,8 miliona evra, za građevinsko zemljište 261,5 miliona evra, za poslovne prostore 150 miliona evra, i za poljoprivredno zemljište 117,5 miliona evra.
Beograd je najviše učestvovao u prometu nepokretnosti, sa 57 odsto vrednosti prometa stanova, 69 odsto garažnih prostora, 57 odsto poslovnih prostora, i 51 odsto građevinskog zemljišta. Vojvodina je prednjačila u prometu poljoprivrednog zemljišta, kuća i vikendica. Stanovi i poljoprivredno zemljište su zabeležili rast i u broju kupoprodajnih ugovora i vrednosti tržišta, dok su garažni prostori, kuće i poslovni prostori imali različite promene.
Opšti trend je oporavak kupovine nepokretnosti uz korišćenje kredita, gde je 8 odsto ugovora finansirano kreditom. Petina stanova je kupljena uz pomoć kredita, što je rast od 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
