U Srbiji je u prvom polugodištu prometovano nepokretnosti za 3,4 milijarde evra, što je 3,9 odsto više u odnosu na prvo polugodište prošle godine, saopštio je danas Republički geodetski zavod. Najskuplji kvadrat stana prodat je po ceni od 10.350 evra u Beogradu na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan u Beogradu bila 1.226.888 evra. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 3.182.000 evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 73.000 evra na beogradskoj opštini Vračar. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prodat je na beogradskoj opštini Vračar za 11.500 evra, a najviša cena postignuta za poslovni prostor iznosila je 3.098.790 evra. Za najskuplje poljoprivredno zemljište izdvojeno je 2,2 miliona evra i prometovano je na teritoriji beogradske opštine Palilula.
Republički geodetski zavod je ocenio da je tržište nepokretnosti u Srbiji ostalo stabilno, sa 60.154 kupoprodajnih ugovora sklopljenih u prvih šest meseci 2024. godine, što je za 0,2 odsto više nego prethodne godine. Kada je reč o cenama, primećen je umeren rast cena stanova sa godišnjom stopom rasta od 4,68 odsto. Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, sa 1,8 milijardi evra, što je činilo 54 odsto ukupne prometovane vrednosti. Za kupovinu kuća izdvojeno je 273,8 miliona evra, za građevinsko zemljište 261,5 miliona evra, za poslovne prostore 150 miliona evra, a za poljoprivredno zemljište 117,5 miliona evra.
Najveći deo prometa stanova, kao i garažnih prostora, poslovnih prostora i građevinskog zemljišta, odvijao se u Beogradu. Što se poljoprivrednog zemljišta tiče, Vojvodina je prednjačila sa učešćem od 69 odsto u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta, kao i u prometu kuća i vikendica. Stanovi i poljoprivredno zemljište su zabeležili rast i u broju kupoprodajnih ugovora i u vrednosti tržišta, dok je kod garažnih prostora zabeleženo blago povećanje u broju ugovora, ali pad u vrednosti prometa.
U prvoj polovini ove godine zabeležen je oporavak kupovine nepokretnosti uz korišćenje kredita u odnosu na prethodnu godinu, sa 8,0 odsto ugovora finansiranih kreditom, što je za jedan procentni poen više nego prethodne godine. Najveći deo kredita korišten je za kupovinu stanova, dok je petina stanova kupljena iz kredita, što je za 18 odsto više nego prethodne godine.
Stanovi i poljoprivredno zemljište su zabeležili rast i u broju kupoprodajnih ugovora i u vrednosti tržišta, dok je kod garažnih prostora registrovano blago povećanje u broju ugovora, ali pad vrednosti prometa. Segment kuća je zabeležio blago smanjenje broja ugovora, ali porast vrednosti prometa. Najveći pad zabeležen je kod poslovnih prostora, sa smanjenjem broja ugovora i padom vrednosti prometa međugodišnje.
Republički geodetski zavod je istakao da je tržište nepokretnosti u Srbiji ostalo stabilno, sa umerenim rastom cena stanova i porastom broja kupoprodajnih ugovora. Investicije u nepokretnosti su se uglavnom odnosile na stanove, dok je Vojvodina prednjačila u prometu poljoprivrednog zemljišta. Korišćenje kredita za kupovinu stanova je poraslo u odnosu na prethodnu godinu, što ukazuje na oporavak tržišta nepokretnosti u Srbiji.
