Analiza Ekonomskog instituta u Zagrebu pokazala je da su kupoprodajne cene stanova u Hrvatskoj u 2023. godini beležile značajan porast. Od 23 velika grada za koje su dostupni podaci, 22 su zabeležila povećanje cena. Najveći porast cena viđen je u Splitu, gde je prosečna cena stana dostigla 3.728 evra po kvadratnom metru. Dubrovnik se nalazi odmah iza sa cenom od 3.217,35 evra po kvadratnom metru. Ove vrednosti ukazuju na kontinuirani trend rasta cena stanova u obalnim gradovima, koji su tradicionalno popularni među kupcima.
U Zagrebu, prosečne cene stanova iznose 2.751 evra po kvadratnom metru. Slične cene viđene su i u Rijeci (2.394 evra), Zadru (2.222 evra), Šibeniku (2.060 evra) i Velikoj Gorici (2.016 evra). Nasuprot tome, Vukovar beleži najnižu prosečnu cenu stanova, koja iznosi samo 707 evra po kvadratnom metru. Ostali gradovi sa nižim cenama su Požega (1.000 evra) i Čakovec (1.069 evra). Uloga regionalne razlike u cenama nekretnina jasno je vidljiva, pri čemu su veći gradovi obeleženi višim cenama.
Ministarstvo državne imovine zabeležilo je da je prosečna cena kvadratnog metra stana u zemlji 2.250 evra, uz najvišu zabeleženu cenu od 5.013 evra u Splitsko-dalmatinskoj županiji, dok su najmanje cene zabeležene u Virovitičko-podravskoj županiji, gde su iznosile svega 186 evra.
Pored kupoprodajnih cena, analiza je obuhvatila i cene najma. U prošloj godini, Rijeka, Dubrovnik, Požega i Čakovec beležili su pad cena najma. Najveći pad zabeležen je u Čakovcu, gde je cena najma pala čak 90%. Dubrovnik i Rijeka su takođe beležili značadne padove, od 46,5% i 42,5% redom, dok je Požega imala pad od 28,2%.
U Rijeci, prosečna cena najma stana tokom 2023. godine iznosila je 8,9 evra po kvadratnom metru, što je svrstava među pet gradova sa najvišim cenama najma u Hrvatskoj. Zagreb je, prema analizi, imao najvišu prosečnu cenu najma sa 11,3 evra po kvadratnom metru, dok je u Splitu prosečna cena iznosila 11 evra, a u Zadru 10,3 evra.
Zanimljivo je da prosečna cena najma nije menjala u obalnim gradovima poput Splita i Šibenika, dok su cene u Dubrovniku i Rijeci zabeležile pad u poređenju sa prethodnom godinom. Ova dinamika može se pripisati nekoliko faktora, uključujući kraj turističke sezone, kada se deo stambenih objekata vraća na tržište dugoročnog najma, što može povećati ponudu i smanjiti cene.
Dr. Ivana Rašić, direktorka Ekonomskog instituta, sugeriše da je moguće da uvođenje poreza na nekretnine igra ulogu u povećanju ponude stanova za dugoročni najam, budući da se porez ne plaća na nekretnine koje se iznajmljuju na temelju ugovora o dugoročnom stanovanju.
Sve u svemu, trenutna situacija na tržištu nekretnina u Hrvatskoj pokazuje jasne razlike u cenama, kako među gradovima, tako i unutar kategorije kupoprodaje i najma. Ovi podaci mogu pomoći potencijalnim kupcima i investitorima da bolje razumeju tržišne trendove i donesu informisane odluke, dok se i dalje suočavaju sa izazovima visoke cene nekretnina u nekim delovima zemlje.
