Svemirski kamen koji je udario u Zemlju pre 66 miliona godina na kraju perioda krede izazvao je globalnu katastrofu koja je osudila dinosauruse i mnoge druge oblike života. Međutim, nova studija objavljena u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“ otkriva da je 200 puta veći meteorit udario Zemlju pre 3,26 milijardi godina, izazivajući još veće razmere uništenja.
Prema istraživanju, ovaj udar meteorita je zapravo mogao biti koristan za ranu evoluciju života jer je poslužio kao „džinovska bomba za đubrivo“ za bakterije i druge jednoćelijske organizme zvane arheje, koji su dominirali u to vreme. Ta katastrofa im je omogućila pristup ključnim hranljivim sastojcima, poput fosfora i gvožđa, što je doprinelo njihovom napretku.
Istraživači su analizirali efekte udara meteorita koristeći dokaze iz drevnih stena u Barberton Greenstone Belt regionu na severoistoku Južne Afrike. Geolog sa Univerziteta Harvard, Nađa Drabon, vodeći autor istraživanja, istakla je da se život brzo oporavio nakon udara, čak napredovao.
U to vreme, Zemlja je bila potpuno drugačije mesto, sa češćim i većim udarima meteorita. Meteorit koji je udario pre 3,26 milijardi godina bio je ugljenični hondrit bogat ugljenikom i fosforom, sa prečnikom od 37-58 km. Efekti ovog udara su bili brzi i siloviti, raspršujući se svuda sa ogromnom energijom udara.
Udar meteorita se verovatno dogodio u okeanu, izazvavši cunami koji je zahvatio svet, pocepao morsko dno i preplavio obale. Na kraju, velika količina energije se pretvorila u toplotu, zagrevajući atmosferu do tačke ključanja gornjeg sloja okeana. Prašina bi trebala nekoliko godina do decenija da se smiri, dok bi se atmosfera ohladila i vodena para vratila u okean.
Cunami takođe meša duboke vode bogate gvožđem sa plićim vodama, stvarajući idealno okruženje za različite mikrobe. Drabon je uporedila udare meteorita sa džinovskim bombama đubrivom, ističući da su ti udari korisni za evoluciju života. Dokazi o ovom udaru uključuju hemijske tragove meteorita, sferične strukture od stene istopljene udarom, i komade morskog dna pomešane sa sedimentom.
Knol, koautor studije, istakao je da su mikroorganizmi u to vreme bili jednostavni, raznovrsni i brzo razmnožavaju, a Zemlja je bila poput vodenog sveta sa malo vulkana i kontinenta. Studija pruža uvid u uticaj udara meteorita na život na Zemlji pre milijardama godina i kako je to možda doprinelo evoluciji jednoćelijskih organizama.
