Penzije predstavljaju glavni izvor prihoda za starije osobe u Evropi, prema izveštaju OECD-a „Penzije na prvi pogled 2023“. U mnogim evropskim zemljama, javni transferi, kao što su državne penzije i razne beneficije, čine više od 70 procenata ukupnog bruto prihoda domaćinstava starijih osoba, dok u nekim slučajevima ovaj procenat prelazi čak 80.
U vezi sa tim, važno je postaviti pitanja kolike su tu penzije i kakve su razlike među zemljama. Prema podacima Eurostata, prosečni izdatak za starosne penzije po korisniku u EU tokom 2022. godine iznosio je 16.138 evra, što odgovara otprilike 1.345 evra mesečno. U tom kontekstu, penzije se kreću od 3.611 evra godišnje u Bugarskoj do 31.385 evra godišnje u Luksemburgu. Kada uključimo zemlje EFTA i kandidate za EU, opseg se dodatno širi, krećući se od 1.648 evra u Albaniji do 35.959 evra na Islandu.
Nordijske zemlje beleže posebno visoke prosečne penzije; Norveška i Danska imaju prosečne izdatke koji premašuju 30.000 evra godišnje. Švedska i Finska takođe pokazuje značajno bolje rezultate od evropskog proseka, sa 22.436 odnosno 21.085 evra. Nasuprot tome, zemlje kandidati za EU najčešće se suočavaju s najnižim prosečnim penzijama. Turska sa 2.942 evra, Bosna i Hercegovina sa 3.041 evro, Srbija sa 3.486 evra i Crna Gora sa 3.962 evra, predstavljaju primer niskih izdataka.
Kako bi se postigao uvid u razlike u penzijama među zemljama, može se primetiti da su zemlje „Velike četvorke“ EU – Italija, Francuska, Španija i Nemačka – sve višegodišnje iznad evropskog proseka. Italija prednjači sa prosečnom penzijom od 19.589 evra, a za njom slede Francuska, Španija i Nemačka sa iznosima od 18.855, 18.100 i 17.926 evra.
Poređenja između Istoka i Zapada pokazuju značaju razdvojenost u visini penzija, pri čemu zapadna i nordijska Evropa nude daleko više beneficije. Južna Evropa, iako je bolja od istočne, i dalje kasni za severnim oblastima. Na Balkanu, a posebno među zemljama kandidatima za EU, situacija je još teža.
Međutim, kada se posmatraju penzije u svetlu kupovne moći, razlike se smanjuju. Na primer, u EU, odnos između najviše i najniže prosečne penzije je 8,8 u nominalnim vrednostima, dok u standardima kupovne moći opada na 3,5. U tom smislu, slovenska penzija iznosi 5.978 PPS, dok Austrija ima znatno viši prosek od 21.162 PPS. Albanija je na dnu sa 3.019 PPS, dok se Turska, sa 8.128 PPS, rangira iznad nekih država članica EU.
Interesantno je primetiti da je u 2022. godini došlo do pada prosečne penzije u samo tri zemlje – Turskoj, Irskoj i Grčkoj, dok su druge, poput Bugarske, zabeležile rast od 33%. Češka je takođe imala porast od 16%, dok su Letonija, Litvanija, Crna Gora i Rumunija uspešno prevazišle 10% rasta.
Međutim, uprkos ovim statistikama, postoji zabrinutost oko adekvatnosti penzija. Izveštaj o adekvatnosti penzija za 2024. godinu ističe da se rizik od siromaštva i socijalne isključenosti među starijim osobama neprekidno povećava, što je posebno zabrinjavajuće. Više od jedne petine starijih osoba u EU, ili oko 18,5 miliona, suočava se sa rizikom od siromaštva.
Još jedna suštinska tačka iz izveštaja ukazuje na to da žene dobijaju znatno manje penzije od muškaraca. Prosečno, žene u EU primaju 26,1% manje penzija od muškaraca, dok 5,3% žena ne prima nikakvu penziju. Ova razlika u primanjima je rezultat složenih faktora uključujući rodne razlike u platama, kraće ili prekinute karijere, kao i veći udeo žena koje rade sa nepunim radnim vremenom.
U svetlu ovih podataka vidimo da i dalje postoji značajan prostor za poboljšanja u sistemu penzija u Evropi kako bi se obezbedilo da su starije osobe zaštićene od finansijske nesigurnosti u svojim zlatnim godinama.
