Književnica Ljiljana Šarac predstavila je svoj novi roman „Nije mi ovo trebalo“ u Beogradu, ističući da je najlepši trenutak za pisca kada čitaoci prepoznaju njegov rad i uzimaju njegove knjige, jer cene njegov stil i ime, a ne samo trenutne teme koje obrađuje. Ova izjava podseća na važnost autentičnosti i povezanosti između pisca i njegovog auditorijuma.
Šarac je napomenula da je mogla da odabere razne profesije, poput pekara, lekara ili apotekara, ali je izabrala književnost kao svoj životni poziv. U njenom slučaju, čitanje nije samo hobija, već je oblikovalo njen identitet kao pedagoga i stvaraoca. Ova izjava daje do znanja koliko je važno za pisce da budu posvećeni i strastveni u vezi sa svojim radom, jer to čini razliku u njihovom izražavanju i načinu na koji komuniciraju sa čitaocima.
Promocija njenog romana, koju je organizovala Izdavačka kuća „Laguna“, bila je prilika za okupljanje, razgovor i dublje razumevanje dela. U sklopu događaja, Šarac je razgovarala sa urednicom Dubravkom Dragović Šehović, koja je dodatno ukazala na značaj romana i njegovih tema. Ove promocije ne predstavljaju samo predstavljanje knjige, već i socijalno iskustvo koje okuplja čitaoce i autore, omogućujući im međusobno povezanost.
U roman „Nije mi ovo trebalo“, Šarac istražuje složene međuljudske odnose i teme koje su često prisutne u savremenom društvu. Autorina sposobnost da kreira likove sa dubinom i složenošću može da privuče čitaoce i natera ih na razmišljanje o vlastitim iskustvima. Čitateljima je važno da se povežu s likovima i situacijama koje autor prikazuje, što dodatno osnažuje njihov odnos sa knjigom.
U intervjuima i promocijama, Šarac često govori o izazovima s kojima se susreće kao žena u književnosti, s obzirom na to da postoje određeni stereotipi i očekivanja koja se postavljaju pred pisce. Ipak, veruje da je njen rad dokaz da su umetnost i kreativnost iznad svih predrasuda. Ona se zalaže za jedinstvo među piscima bez obzira na njihovu pozadinu ili žanr, smatrajući da svako može doneti nešto novo i inspirativno.
S obzirom na to da se promocije romana često organizuju u književnim krugovima i prate društvenim mrežama, one postaju platforme za razmenu ideja i stavova. U digitalnoj eri, pisci se suočavaju s novim izazovima, ali i mogućnostima za povećanje vidljivosti svog rada. Saracova se trudi da iskoristi savremene alate za promociju svoje književnosti, što može pomoći mladim autorima da nađu svoje mesto u svetu književnosti.
Šaracova takođe ukazuje na važnost čitanja u obrazovanju, gde se razvoj kritičkog mišljenja i empatije može podstaći kroz književna dela. Knjige su most između različitih kultura i iskustava, a čitanje pomaže u razumevanju i prihvatanju različitosti, što je ključno za savremeno društvo.
U svom novom romanu, Šarac preispituje ideje o identitetu, očekivanjima i izazovima s kojima se ljudi suočavaju u životu. Njen stil pisanja i način na koji gradi zaplet doprinose stvaranju napetosti i zainteresovanosti kod čitaoca. Bilo da se radi o kompleksnim emotivnim situacijama ili svakodnevnim izazovima, njeni likovi su realni i prepoznatljivi, što omogućava čitaocima da se povežu s pričom.
Sve više čitalaca prepoznaje važnost podrške lokalnim autorima i književnosti koja odražava realnosti njihovih života. Šaracova ne krije svoje ambicije i strast prema književnosti, nadajući se da će njen rad inspirisati buduće generacije pisaca da nastave da istražuju svet kroz reči i pričanje priča. Kroz takve autore, književna scena u Srbiji postaje bogatija i raznolikija, što je neprocenjivo za kulturu u celini.
