Radoš Bajić, poznat kao tvorac kultne serije „Selo gori, a baba se češlja“, ostavio je trajni pečat na domaću televizijsku produkciju. Ova serija, koja se godinama emitovala, postala je sinonim za život u srpskim selima, predstavljajući ga kroz tople, humoristične i dirljive priče. Lik kojeg je igrao Bajić, Radašin, domaćin iz šumadijskog sela, simbolizovao je zdravu narodnu mudrost i snagu zajedništva. Neki od likova, poput Dragojla i Živane, takođe su stekli značajnu popularnost, prikazujući svakodnevicu i izazove života na selu.
Serija je, uz izvanredne glumačke nastupe, bila odličan prikaz vrednosti, tradicija i realnosti života u Srbiji. Osim zabavljanja publike, „Selo gori, a baba se češlja“ je pokrenula važne teme o porodici, očuvanju tradicija i značaju zajed nice. Zbog svih ovih elemenata, serija je postala sastavni deo televizijskih programa i nezaobilazna tačka okupljanja porodica oko malih ekrana.
Na društvenim mrežama, Radoš Bajić često deli uspomene sa snimanja serije, što pokazuje njegovu emocionalnu povezanost s projektom. U jednom od nedavnih postova, podelio je fotografiju sa Lukom Raškovićem, mladićem koji je u seriji igrao Radašinovog unuka Tomu. Bajić je sa nostalgijom komentarisao kako su od tada prošle skoro dve decenije i kako je Luka sada uzoran mladić od 21 godine. Ova emotivna uspomena dodatno podseća na trajnost uticaja koji je serija imala na glumce i njihove živote.
Kroz likove koje je stvorio, Bajić je uspeo da prenese suštinu srpskog sela, sa svim njegovim vrlinama i manama. Gledaoci su zavoleli način na koji su likovi prikazivali svakodnevne borbe i radosti, učinivši seriju prepoznatljivom svima koji su odrasli uz njene epske trenutke. U tom smislu, „Selo gori, a baba se češlja“ nije samo serija, već i kulturni fenomen koji je oblikovao kolektivno sećanje jedne generacije.
Radašinov lik, kao centralna figura serije, pružio je gledateljima potreban osećaj sigurnosti i bliskosti. Njegove mudre poslovice i humor, često su bile izvor utehe. Gledajući Radašina, gledatelji su se mogli poistovetiti sa njihovim vlastitim iskustvima i izazovima. Serija je bila most između generacija, sa pričama koje su se prenosile sa roditelja na decu.
Pored humorističnog primera života u selu, serija se bavila i ozbiljnijim temama, kao što su prelazak iz tradicije u modernost. Radoš Bajić je uspeo da prikaže kontradiktornosti i izazove s kojima se suočavaju ruralne zajednice, što je tržištu televizije omogućilo da postane svestan važnosti autentičnih priča. Djelovanje na ovakav način omogućilo je da se realizuju realni prikazi života i zajednice.
Nakon završetka serije, uticaj „Selo gori, a baba se češlja“ se nastavio da se oseća u društvu. Mnogi od likova postali su ikone, što je potvrđeno ponovnim okupljanjima i bavljanjem sećanjima na neprocenjive trenutke. Gledatelji su bili inspirisani da dele svoja iskustva i uspomene koje su prikupljali tokom godina.
Radoš Bajić je jasno stavio do znanja koliko mu značajna vreme provedeno snimajući ovu seriju. Prikazivanje svakodnevnog života, ispunjenog ljubavlju, mudrošću i emocijama, postavilo je temelje za buduće generacije glumaca i pisaca. „Selo gori, a baba se češlja“ će zauvek ostati jedan od stubova srpske televizijske produkcije, a Bajić kao njegov glavni tvorac ostaje simbol kreativnosti i strasti prema umetnosti. U vremenu kada se sve više gubi dodir s tradicijom, ovaj serijal služi kao podsetnik na vitalnost seoskog života i snagu zajedništva.
