U Beogradu su primetili značajno povećanje broja bogomoljki, što je izazvalo talas reakcija na društvenim mrežama. Mnogi su strahovali od „najezde insekata“, koji im deluju zastrašujuće. Ipak, biolozi smiruju duhove, ističući da je ova vrsta, poznata kao evropska bogomoljka (Mantis religiosa), potpuno bezopasna i ne može preneti bolesti.
Biolog Kristijan Ovari izjavio je za Tanjug da bogomoljke ne predstavljaju opasnost po ljude. One se hrane drugim insektima i malim životinjama, ali su isključivo predatori. Ovari objašnjava da oni brzo hvataju plen pomoću prednjih ekstremiteta, ali nije moguće da naude ljudima. Čak i u slučajevima kada se bogomoljka hrani svojim mužjakom nakon parenja, reč je o prirodnom ponašanju koje omogućava ženkama da dobiju dodatne proteine potrebne za proizvodnju jaja.
Povećana prisutnost bogomoljki može se povezati sa klimatskim promenama. Toplije zime i leta dopuštaju različitim vrstama insekata da migriraju u nova staništa. Ovari takođe ističe dolazak azijske bogomoljke (Herodula), koja je veća i manje plašljiva, što je čini primetnijom u urbanim sredinama.
Zabrinutosti zbog najezde ove vrste mogu biti preuveličane, smatra Ovari. Pojašnjava da su bogomoljke sada prisutne u našem okruženju, što ranije nije bilo slučaj zbog strožih zimskih uslova. Ova vrsta, bez prirodnih predatora u našem regionu, pokazuje ekspanziju.
Pored ekologije, bogomoljke su obavijene i raznim narodnim verovanjima. U srpskom folkloru postoji uverenje da ubijanje bogomoljke donosi nesreću, a njen položaj nogu podseća na molitvu, što je dovelo do verovanja da je ova životinja blagoslovena. U nekim delovima Balkana i Evrope ona simbolizuje mudrost i duhovnost, a u Aziji donosi ravnotežu onome ko je ugleda.
Stručnjaci naglašavaju značaj bogomoljki u ekosistemu, jer jedu komarce i druge štetne insekte. Njihova prisutnost ukazuje na zdravlju ekosistema, a Ovari i drugi biologu apeluju da se ove životinje ne uništavaju. „Bogomoljka nije bauk“, kažu. Iako može izgledati zastrašujuće, ona je zapravo tihi čuvar vrtova i prirode.
U urbanim sredinama, neki sugrađani, kako iz Beograda, tako i iz „Vrta dobre nade“, izražavaju strah kada vide bogomoljke. Mnogi se nedobrovoljno povlače pred ovim insektima, često ih izbacujući napolje, umesto da ih pozdravljaju kao deo svoje bio raznolikosti.
Završava se preporukom stručnjaka: ukoliko sretnete bogomoljku, ne dirajte je. Posmatrajte je i uživajte u njenoj blizini, jer ona igra važnu ulogu u održavanju ravnoteže u prirodi. Na kraju, važno je razumeti da su bogomoljke fascinantni insekti koji doprinose zdravlju našeg okruženja, a ne pretnja kojoj treba strahovati.
