Interesovanje za domaće autore u Srbiji neprekidno raste, a statistike o najčitanijim knjigama u bibliotekama i knjižarama za 2024. godinu to jasno potvđuju. U nastavku se predstavljaju neki od najpopularnijih naslova koji su osvojili čitateljsku publiku.
Jedan od najtraženijih naslova je „Poslednji sati“ autorke Jelene Bačić Alimpić. Priča se vrti oko Katarine Safran, uspešne kardiohirurge čiji život izgleda savršeno. Međutim, noćni let iz Čikaga za Beograd promeniće njene prioritete i dovesti je do spoznaje da je zaboravila na sopstvenu sreću dok je težila za drugim ciljevima. Ova transformacija događaja vodi je nazad u njeno rodno selo, gde pokušava da ponovo pronađe izgubljenu sreću.
Đorđe Lebović je sa svojim delom „Semper idem“ takođe obeležio ovu listu. Ovaj roman, opisivan kao „prvo remek delo XXI veka“, pruža uvid u detinjstvo u Kraljevini Jugoslaviji na pragu II svetskog rata. Pisac koristi svoje lično iskustvo iz rata kako bi prikazao posledice velikih zala na život običnih ljudi.
Roman „Beograd“ Siniše Kovačevića bavi se sudbinama trojice dečaka koji se istog dana, 12. avgusta 1899. godine, susreću u Beogradu. Priče o njihovim životima, o gladi, krvnoj osveti i borbi za opstanak uvode nas u bogatu kulturu i tradiciju Beograda tog doba.
„S one bande moje gore“, delo Jasenke Lalović, prati sudbinu žena čije mogućnosti i pravila života su strogo određeni okruženjem. Ova snažna priča istražuje teme identiteta, borbe i unutrašnje snage, dok prikazuje žene koje izdržavaju teret svojih sudbina u okruženju koje im često ne dozvoljava da budu samostalne.
Dobrilo Nenadić se našao na ovoj listi sa romanom „Bekstvo iz raja“. Njegovo delo je duhoviti i ironični prikaz sela i sudbine naroda kroz vekove, obuhvatajući teme kao što su rat, ljubav, zavist i seoske legende. Kroz humor i satiru, autor prikazuje kompleksnost društvenih odnosa i izazove s kojima su se ljudi suočavali.
Miodrag Majić predstavlja se knjigom „Pod tuđim suncem“. Ove priče o Kosti Rašiću, penzionisanom oficiru koji pokušava da pronađe smisao u svom životu, dozvoljavaju čitaocima da istraže teme samopouzdanja i izdržljivosti kroz sudbinu jednog čoveka na ivici promene.
Još jedan autor čije delo zaslužuje pažnju je Dušan Miklja sa knjigom „Galerija: Zatvoreno zbog popisa“. Ovaj roman koristi metaforu galerije da istraži sećanja i imaginaciju pripovedača, dok čitalac prolazi kroz složenosti ljudskih emocija i iskustava. Izložba unutar knjige predstavlja bogato bogatstvo ljudskog života, pozivajući čitaoce da razmisle o vlastitim pričama.
Branimir Jovanović je sa „Tesla – duh, delo, vizija“ pružio svojevrsnu biografiju jednog od najvećih umova čovečanstva. Kroz Tesla-pisma i zapise, čitalac dobija uvid u unutrašnji svet ovog genija, dok se istovremeno bave ključnim pitanjima iz pravoslavne filozofije.
Roman „Palata“ Gorana Petrovića istražuje istoriju izgradnje dvora despota Stefana Lazarevića, nudeći čitaocima dublji uvid u kulturnu i građevinsku baštinu Srbije, dok „Stranac u šumi“ vladike Grigorija promišlja univerzalna pitanja o veri, ljubavi i ljudskoj sudbini, prenoseći duboka lična i duhovna iskustva kroz susrete sa različitim likovima.
Ovim delima srpska književnost neprekidno dokazuje svoju snagu i kreativnost, čineći je relevantnom u savremenom svetu. Domaći autori svojim pričama dodaju vrednost kulturi i identitetu Srbije, a čitaoci imaju privilegiju da uživaju u tim bogatstvima rečima.
