U susret predstojećem Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu, Novosadski sajam i Gradska biblioteka raspisali su nagradni literarni konkurs na temu „Sremski Karlovci – barokni dragulj Srbije“. Ovaj grad, smešten na obalama Dunava, nekada je bio središte duhovnog, kulturnog i prosvetnog života srpskog naroda, a njegovo bogato nasleđe danas se može videti kroz arhitektonske bisere i istorijske objekte koji svedoče o baroknom stilu.
Sremski Karlovci često se nazivaju jednim od najlepših baroknih gradova u Srbiji. Njegovo arhitektonsko nasleđe uključuje monumentalne crkve, impozantne zgrade i prelepe parkove, a sve to doprinosi posebnom šarmu ovog malog grada. U središtu pažnje nalaze se crkve sa raskošnim ikonostasima, koje su jedinstven spoj umetnosti i religije. Među najistaknutijim zgradama su Patrijarijski dvor i Karlovačka gimnazija, čije su fasade i interijeri istovremeno bogati i elegantni.
Vladimir Nikolić, jedan od najvećih srpskih arhitekata s početka 20. veka, ostavio je neizbrisiv trag u Sremskim Karlovcima. Na poziv patrijarha Georgija Brankovića, nastanio se u ovom gradu, gde je radio sve do kraja svog života 1922. godine. Tokom svog delovanja, projektovao je i izgradio niz impresivnih objekata, uključujući Patrijaršijski dvor (1892-1894), neorenesansnu kuću porodice Ćirić (1894), kao i Brogoslovski seminar i zgradu Narodnog fonda (1900-1902). Njegovo najznačajnije delo, kao što je Stefaneum (1903) i školska zgrada (1913), oslikavaju spoj funkcionalnosti i umetničkog izraza.
Nikolić je takođe doprineo restauraciji Saborne crkve, prepravivši njenu fasadu tokom 1909-1910. godine, čime je izjednačio nesklad između renesansnog Patrijaršijskog dvora i barokne crkve. Ovaj potez pokazuje njegovu opredeljenost ka očuvanju kulturnog nasleđa i harmoniji arhitektonskih stilova.
U pogledu književnosti, Sremski Karlovci su dom nekih od najznačajnijih predstavnika barokne književnosti i slikarstva poput Zaharije Orfelina, Teodora Kračina i Jovana Rajića. Njihova dela su obeležila epohu i značajno doprinela razvoju srpske kulture i umetnosti. Ovi umetnici su ostavili trajan pečat, čineći Sremske Karlovce nezaobilaznom destinacijom za sve ljubitelje umetnosti.
Ovaj nagradni literarni konkurs pruža odličnu priliku književnicima svih uzrasta da istraže i uvide lepotu Sremskih Karlovaca kroz svoje reči. Na konkurs se može poslati rad u različitim žanrovima: priče, pripovetke, pesme, putopisi ili eseji, sa maksimalnom dužinom od pet kucanih strana. Učesnici imaju mogućnost da pošalju više radova, što podstiče kreativnost i inspiriše na dodatno istraživanje teme.
Konkurs je otvoren za dve uzrasne kategorije – mlade autore od 14 do 25 godina, kao i za one starije od 25 godina. Radovi se mogu slati do određenog roka putem elektronske pošte na adresu [email protected], poštom na adresu Gradske biblioteke u Novom Sadu sa naznakom za konkurs „Sremski Karlovci – barokni dragulj Srbije“, ili lično doneti u prostorije Gradske biblioteke.
Na kraju, učešće na ovom konkursu ne samo da omogućava pisanje o jedinstvenom kulturnom nasleđu Sremskih Karlovaca, već i podstiče mlade ljude da se povežu sa svojom tradicijom. U svetu gde je umetnost često zapostavljena, ovakvi konkursi pomažu u očuvanju i promociji srpske kulture i stavljaju akcenat na važnost pisanih reči. U jeku digitalizacije i brzih informacija, ovakvi kreativni izrazi postaju još značajniji, pozivajući nas da se vrate korenima, a istovremeno da istražimo i proslavimo našu kulturnu baštinu kroz umetnost i literaturu.
