Nagrada za režiju „Ljubomir Muci Draškić“ dodeljena je Andreju Nosovu za predstavu „Njih više nema“ tokom svečanosti u Ateljeu 212. Ova nagrada, koju dodeljuje žiri sastavljen od istaknutih glumaca Svetlane Bojković, Isidore Minić i Milana Caci Mihailovića, proslavila je desetu godišnjicu postojanja.
Tokom zvanične ceremonije, žiri je ocijenio da je Nosov zaslužio nagradu zbog „izvanredne predstave koja oplemenjuje“. Njihova odluka došla je uz obraćanje Bojković, koja je istakla da se predstava bavi duboko emotivnom i potresnom sudbinom žene iz Srebrenice, koja je izgubila celu porodicu tokom rata i sada živi u neprebolu u Holandiji.
Nosov je svojom režijom uspeo da umetnički oblikuje ovu bolnu priču, dodajući „izuzetno mudru i sofisticiranu“ dramaturgiju autorice Doruntine Baše. Predstava se odvija kroz emotivne momente bez trunke otužne patetike, koristeći smeh, šalu, humor i pesmu, sve to kao deo nekadašnjeg života koji više ne postoji. Ove komponente pomažu u vođenju publike ka emotivnoj katarzi, izazivajući duboka ljudska osećanja.
Na dan dodeljivanja nagrade, koja se poklopila sa rođendanom Ljubomira Mucija Draškića (1937-2004), Nosov je u svom obraćanju istakao važnost teme o kojoj se predstava bavi. Rekao je da je već na premijeri doživeo „nagradu“, zahvalivši glumačkom timu, uključujući Mirjanu Karanović, Svetozara Cvetkovića i Albana Ukaja, koji su poverovali da mogu ispričati priču na drugačiji način.
Nosov je naglasio koliko je važno da u Beogradu postoji prostor za podsećanje na druge i prepoznavanje da je patnja drugih deo kolektivnog sećanja. On je skrenuo pažnju na to da i danas, više od 3.000 ljudi čeka informacije o svojim najbližima koji su nestali. Ove reči dodatno doprinose težini teme koju predstava obrađuje.
Svetozar Cvetković, jedan od glumaca, ocenio je Nosova kao „hrabar, inovativan i bezobrazan reditelj“. Ovoj nagradi prethodile su ponekad kontroverzne predstave i radovi koji su ukazivali na važnost umetničkog izražavanja u istraživanju teških tema.
Nagrada „Ljubomir Muci Draškić“ osnovana je 2005. godine, i njen cilj je da se odaje počast reditelju, kao i dugogodišnjem upravniku Ateljea 212, Draškiću. Ova nagrada se dodeljuje za predstave koje nastaju na beogradskim scenama, a koje se fokusiraju na estetiku „vaspostavljanja igre“, što Draškić simbolizuje u svom radu.
Upravo kroz ovakve inicijative i nagrade, srpski pozorišni svet nastoji da očuva sećanje na one koji su ostavili dubok trag u umetnosti. Predstava „Njih više nema“ i Nosova nagrada samo su deo šireg dijaloga o umetnosti, društvenim pitanjima i potrebama za razumevanjem istorije i ljudske patnje.
Sa ovom nagradom, Nosov je demonstrirao kako pozorište može biti snažan alat za empatiju i refleksiju o ljudskoj sudbini. Uloga pozorišta kao mesta za proučavanje i izražavanje teških pitanja nikad nije bila značajnija. Zachovanje ovog nasleđa je od esencijalne važnosti za kulturu, a povratak na teme poput ovog, posebno u svetu prepunom previranja, može otvoriti vrata dijalogu i razumevanju. Kroz umetnost, priče o žrtvama rata i ljudskoj patnji mogu biti ispričane, a njihovo nasleđe prenošeno na buduće generacije.
Kroz likove, priče i kazališne prakse, pozorište kao forma ostaje neizostavan deo naše kolektivne svesti, podsećajući nas na to što je važno i što treba zadržati kao deo našeg identiteta. U tom smislu, dodeljivanje nagrade Nosovu i predstavi „Njih više nema“ predstavlja važan korak u okviru kulturnog pejzaža Srbije i pruža dodatni podsticaj za dalja istraživanja kroz umetnost.
