Manastir Ravanica, čuvena zadužbina srpskog kneza Lazara Hrebljanovića, smešten je u selu Senje nadomak Ćuprije, u podnožju Kučajskih planina. Upravo je kneginja Milica, supruga kneza Lazara, savetovala svom mužu da podigne ovu zadužbinu za spas svoje duše, a on je to učinio polovinom 14. veka, nekoliko godina pre Bitke na Kosovu. Manastir je danas jedna od najvećih srpskih svetinja.
Prvo je Lazar podigao utvrđenje sa sedam visokih kula, od kojih danas samo temelji ostaju, pa je zatim unutar bedema podignut manastir Ravanica. Rade Neimar iz Bara bio je glavni graditelj ove svetinje. Ono što je posebno za manastir Ravanicu je to što se u njoj nalaze mošti samog srpskog kneza Lazara, koji je stradao na Kosovu. Nakon što su Turci napali manastir, mošti su prenete u Ravanicu u Sremu, pa u Beogradu, da bi na kraju bile vraćene u manastir Ravanicu kod Ćuprije.
Manastir Ravanica postao je mesto hodočašća i mesto čuda i isceljenja. Veruje se da molitva nad moštima kneza Lazara ima posebnu moć, te da svi koji se iskreno pomole za pomoć biti uslišeni. Uz mošti kneza Lazara, u manastiru se čuvaju i mošti drugih svetaca kao što su Sveti Pantelejmon, Sveti Georgije, Sveti Jeftimije, Sveta Pelagija, Sveti Kozma i Danijel, Sveta mučenica Jefimija.
Meštani sela Senje i dan danas prepričavaju čuda koja su se dogodila u manastiru Ravanica. Mnogi su dolazili da se pomole za isceljenje i čuda su se događala. Manastir je do Drugog svetskog rata bio muški, a od oktobra 1946. godine postao je ženski. Monahinje su danas čuvari moštiju Svetog kneza Lazara, posvećene Bogu i ovoj svetinji. Obavljaju sve poslove na imanju, ali se takođe bave i izradom umetničkih rukotvorina.
Manastir Ravanica ostaje jedno od najvažnijih kulturnih i duhovnih mesta u Srbiji, sa bogatom istorijom i velikim duhovnim značajem za sve koji dolaze da se pomole i osete blagodat ovog svetog mesta.
