Mladen Jagušt (1924-2025), jedan od najuglednijih dirigenata u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, umro je u Beogradu u svojoj 101. godini. Njegova umetnička karijera ostavila je dubok trag ne samo u domaćim, već i međunarodnim muzičkim krugovima.
Rođen 10. decembra 1924. godine u Sunju, Jagušt je detinjstvo proveo u Kragujevcu. Tokom Drugog svetskog rata, izbegao je tragičnu sudbinu svog razreda, a posle rata nastavio je školovanje na Muzičkoj akademiji u Zagrebu. Tamo je, zajedno sa drugima, osnovao hor „Ivan Goran Kovačić“. Nakon diplomiranja 1949. godine, u klasi nemačkog dirigenata Fridriha Cauna, postao je dirigent hora i orkestra Radio Zagreba, a kasnije i Zagrebačke opere.
Nakon preseljenja u Beograd, Jagušt je preuzeo Umetnički ansambl Doma JNA i dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda za izvedbu Mocartovog „Rekvijema“. Njegov uticaj se posebno osećao tokom pet godina koliko je bio dirigent i direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, gde je takođe predavao na Akademiji umetnosti.
Muzička produkcija RTS ističe da je maestro Jagušt bio umetnik prefinjene muzikalnosti, koji je posebno značaj posvetio Horu RTS-a. Tokom svoje karijere, vodio je brojne projekte, uključujući i snimanje dela Stevana Stojanovića Mokranjca. Njegova dediciranost profesiji postavila je visoke standarde etičkih normi, muzičke erudicije i izvođačke perfekcije.
Reči koje su o njemu izrekli kolege s Akademije umetnosti u Novom Sadu oslikavaju njegov status: „Bio je jedan od najuglednijih dirigenata nekadašnje Jugoslavije.“ Sa studentima je realizovao vrhunska izvođenja složenih muzičkih dela. Njegova pedagoška karijera obeležena je ponosom zbog uspeha studenata kao i poznavanjem najzahtevnijih muzičkih kompozicija.
Jagušt je bio dobitnik mnogih priznanja, uključujući nagradu za životno delo od Udruženja muzičkih umetnika Srbije, nagradu Univerziteta u Novom Sadu, kao i niz drugih nagrada koje dokazuju njegovu sveobuhvatnu posvećenost muzici. Takođe je gostovao u brojnim zemljama, uključujući Austriju, Italiju, Veliku Britaniju i druge.
Takođe, njegovo poslednje dirigentsko izvođenje, u vreme kada je napunio 93 godine, bilo je Bramsovo „Rekvijem“. U trenutku kada se povukao sa muzičkih podijuma, posvetio se slikanju akvarela, aktivnosti koju je voleo od malih nogu. Njegova umetnička strast za slikanjem bila je toliko jaka da je stvorio mnoge radove, od kojih će neki možda postati dragoceni nasleđe za njegove potomke.
Jaguštova supruga Maja bila je ključna u njegovom životu; zajedno su proveli šezdeset godina, a pridavala mu je podršku tokom svih umetničkih izazova. On je smatrao da je neraskidiva veza koju su imali doprinela njegovoj dugovečnosti i sreći.
Tokom dugog života, Jagušt se suočio s mnogim izazovima, ali je zadržao svoju ljubav prema muzici i umetnosti. Njegova skromnost i posvećenost inspirisali su mnoge, a njegov rad ostavlja trajan pečat na sceni klasične muzike.
Njegova mudrost, talent, i sposobnost da prenese svoje znanje studentima učinili su ga ne samo velikim umetnikom, već i svetlom vodiljom mlađim generacijama. Bio je više od dirigenata; bio je oslonac i inspiracija u muzičkom svetu, ostavivši neizbrisiv trag ne samo u Srbiji, već i šire.
