GORNJA RADGONA – No-till koncept, metod održive poljoprivrede koji se oslanja na sejanje bez prethodnog oranja i obrade tla, postaje sve prisutniji u Sloveniji. Sa 68.331 poljoprivrednom gazdinstvom, domaći proizvođači sve više prepoznaju prednosti ovog konzervacijskog pristupa, a vlada ih podstiče sa subvencijama od 260 evra po hektaru.
Tokom sajma AGRA 2025, koji se održava u Gornjoj Radgoni, ekipa Tanjuga imala je priliku da upozna domaćine koji primenjuju održive metode. Na imanju Majerič u selu Moškanjci, Branko Majerič izgubio je uvid u konzervacijske tehnike koje su ključne za proizvodnju autohtonog Ptujskog luka. Ovaj luk se proizvodi po zahtevima no-till koncepta, koji podrazumeva direktno setvu semena u neobrađenu zemlju.
Majerič ističe da je osnovni cilj smanjenje erozije i očuvanje plodnosti tla. Primenjuje pravilo da se što manje ore i da su tla pokrivena minimalno 30% nakon svake obrade. U opštini Gorišnica, šest gazdinstava proizvodi Ptucjski luk na oko dva hektara godišnje. Zbog jedinstvenog oblika u startu je bio izazov u proizvodnji, ali su se zahvaljujući evropskoj zaštiti otklonile mnoge prepreke.
Na farmi Žipo Lenart, poznati tehnolog Klemen Kavčič pomno objašnjava ciklus proizvodnje. Njihova strategija je usmerena na plodored i briga o tlu, koje je stalno pokriveno tokom zime. Ova praksa omogućava da se sa 870 hektara obradivog zemljišta postigne kvalitetan prinos. Kavčič naglašava subvencije koje pozivaju poljoprivrednike na primenu ovih metoda, dok osnovna iznosi 260 evra, a uz dodatne uslove doseže i do 700 evra po hektaru.
Proizvodnja na farmi postaje efikasnija i ekonomičnija, što je i ključni benefit. U okviru godine zadrugara, Tanjug je posetio Splošnu kmetijsku zadrugu Ljutomer Križevci, koja ima dugu tradiciju i fokusira se na proizvodnju jestivih ulja. Direktor Slavko Petovar podseća na značaj udruživanja u poljoprivredi, a kroz zajedništvo su uspešno prevazišli prepreke u proteklim vekovima.
Petovar se osvrnuo i na saradnju između srpskih i slovenačkih zadrugara, ističući da Slovenija može mnogo naučiti od Srbije, s obzirom na razvijenu zadrugarsku tradiciju. Učestvovanje Srbije kao zemlja partner na ovom sajmu donelo je prilike za razmenu znanja i ideja, što se potvrđuje pozitivnim ocenama srpskih preduzetnika na sajmu.
S obzirom na značaj održive poljoprivrede, znanje koje su slovenački poljoprivrednici stekli tokom godina, može poslužiti kao model za nova gazdinstva u Srbiji. Srbija se suočava sa izazovima, ali i prilikama koje mogu biti podsticaj za razvoj savremene i održive poljoprivrede.
Potpuno je jasno da je fokus na ekološki održivim praksama nezaobilazan. Kako se pokazuje, no-till koncept ne samo da smanjuje troškove, već i doprinosi očuvanju zemljišta isebnji životne sredine. Sa adekvatnim subvencijama i podrškom, slovenački poljoprivrednici su na dobrom putu ka očuvanju tradicije i unapređenju proizvodnje.
S obzirom na to da je održivi pristup sve prisutniji, možemo očekivati da će se ovakvi koncepti dodatno razvijati, čime će se stvoriti osnova za novu generaciju poljoprivrednika koji će brinuti o zemlji i tradiciji, istovremeno doprinoseći i ekonomskom napretku regiona. Poseta sajmu AGRA je samo jedan od koraka ka sveobuhvatnijem razvoju poljoprivrede koja se oslanja na inovativne ideje i tradicionalne vrednosti.
