Na planeti se poslednjih godina beleže značajne klimatske promene koje izazivaju sve veću zabrinutost među meteorolozima. Dok globalno zagrevanje i dalje dominira, stručnjaci ističu da smo na pragu „mini ledenog doba“. Ivan Ristić, meteorolog, skrenuo je pažnju na fenomen bržeg rasta ledene mase na Grenlandu, što može ukazivati na promene u globalnoj klimi. Njegova teorija povezuje klimu, vulkane i zemljotrese, ističući da bi hlađenje moglo početi još pre 2030. godine.
Ristić objašnjava da su ovogodišnje vremenske prilike na Balkanu bile hladnije i snežnije u poređenju sa prethodnim godinama. I dok je na Islandu u maju zabeležena viša temperatura nego u Srbiji, smatralo se da talas toplote u Evropi obavezno donosi vruće vreme na Balkanu. Ove ekstremne promene ukazuju na promenu cirkulacije vazduha na planeti.
Prema Ristiću, trend povećanja zemljotresa i vulkanske aktivnosti polako se zaustavlja, što može sugerisati da dolazi do promena u geotermalnoj energiji. Pozitivan aspekt ovog procesa biće česte hladnije zime sa više snega, dok će leta ostati topla. Ova pojava nije neuobičajena za mini ledena doba, a Ristić ne isključuje mogućnost hladnih zima već od 2025-2026. godine.
Minuli period je obeležen rekordnim snežnim padavinama na Grenlandu, ali se očekuje da će taj led početi da se topi. Takođe, naglašava se da se tokom prethodnih godina beleži porast temperature na Balkanu koji je dvostruko viši od globalnog proseka. Ovaj trend može dovesti do toga da zimska godišnja doba u regionu više ne liče na ona klasična koja su postojala.
Stručnjaci se takođe bave čudnim fenomenima kao što su smanjena aktivnost uragana i tropskih oluja prezentnih u Atlantskom okeanu. Prošle godine zabeležen je period bez uragana, što nije viđeno više od 50 godina. Meteorolozi su šokirani jer su prognoze predviđale olujnu sezonu, a događaji u Maroku i Alžiru, gde su zabeležene poplave, dodatno ukazuju na ekstremne klimatske promene.
Ivan Ristić naglašava da mini ledeno doba ne donosi samo hladna zimska godišnja doba, već će i leta ostati topla, čime se ciklus klimatskih promena održava. Na njegovu teoriju se oslanja i objašnjava da se dolazak ovakvih vremenskih uslova može očekivati u budućnosti, sa radikalnim promenama u godišnjim dobima.
U tom kontekstu, Srbija neće više biti topla tačka Balkana. Umesto toga, možemo da očekujemo povratak starih, hladnijih zima, što bi moglo izazvati ozbiljne posledice po svakodnevni život građana. Ristić zaključuje da, kao što su visoke letnje temperature problem za svakodnevicu, hladne zime mogu imati sličan efekat, stavljajući naglasak na promene koje će doći.
Prirodne katastrofe, poput zemljotresa, vulkanskih erupcija i klimatskih ekstrema, postaju sve izraženije, a u svetlu ovih predviđanja, korisno je razumeti prirodne procese i primeniti strategije za prilagođavanje. Zimskog godišnje doba bi moglo značajno da se distancira od onog što danas poznajemo, sa sve većim očekivanjima o ekstremnim situacijama u predstojećim godinama.
