Poremećaji srčanog rada, poznati kao aritmije, predstavljaju jedan od najčešćih problema u kardiologiji. Dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), potvrđuje za „Blic“ da su aritmije danas čest problem i objašnjava da su posledica velikog broja različitih uzroka, koji mogu biti koronarne bolesti srca, poput angine pektoris i infarkta, ali i različiti virusi, među kojima se korona virus pokazao kao čest uzročnik oštećenja srca. Veliki broj aritmija ima urođene razloge, ali svima je zajedničko da se pacijenti osećaju loše i da se moraju lečiti.
Posebno važno je utvrditi vrstu i težinu aritmija. Osnovno dijagnostičko sredstvo za to je 24-časovni holter EKG-a, dok se za neke vrste aritmija koristi i 72-časovni holter EKG-a. Postoje i savremenije metode kao što je telemonitoring, koji omogućava praćenje srčane aktivnosti tokom dužeg perioda. Metode lečenja se dele u dve grupe – uz pomoć lekova i invazivnim metodama. Dr Tasić ističe da je nauka značajno napredovala u lečenju aritmija, te da se skoro sve aritmije mogu rešiti.
Kovid-19 je postao vodeći uzrok aritmija među virusnim uzročnicima. Neophodno je da osobe koje su prebolele kovid obave pregled srca kako bi se utvrdilo eventualno oštećenje srčanog rada i na vreme dali određeni lekovi. Simptomi treba da se ne zanemaruju, a preventivni pregledi su izuzetno važni, posebno za sve koji su preležali kovid i imaju naznake post ili long kovid sindroma. Da bi se na vreme preduzele sve mere, dok se stanje još nije značajno pogoršalo, treba uraditi vrstu skrininga kardiovaskularne funkcije.
