Evropska komisija je danas potvrdila da nacionalne vlade imaju pravo da donesu odluke o korišćenju društvenih mreža među maloletnicima, uključujući potencijalnu zabranu za decu mlađu od 15 godina. Ova izjava daje zeleno svetlo Francuskoj da razmatra uvođenje takve zabrane, što može imati značajne posledice za mlade korisnike interneta.
Portparol Evropske komisije, Toma Renjije, istakao je da „široka zabrana društvenih mreža nije nešto što Evropska komisija promovira“. Ova izjava naglašava da je donošenje odluka o starosnoj granici za pristup društvenim mrežama prvenstveno u nadležnosti pojedinačnih država članica. Regulative koje se tiču privatnosti i zaštite dece postavili su osnovu za ovakve odluke, a svaka zemlja ima mogućnost da prilagodi regulaciju svojim specifičnim potrebama.
Zemlje članice EU imaju obavezu da se usklade s regulativom o zaštiti privatnosti, koja podrazumeva da se starosna granica može odrediti prema nacionalnim zakonima. Ova fleksibilnost omogućava članicama da donesu odgovarajuće mere za zaštitu mladih korisnika, posebno u svetlu sve većih zabrinutosti oko bezbednosti na internetu.
U Francuskoj se dugo raspravlja o regulaciji korišćenja društvenih mreža među maloletnicima. Zabrinutost oko uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje, kao i potencijalna izloženost nasilju ili uznemiravanju, doprineli su intenzifikaciji ovih diskusija. Predložene mere uključuju zabranu pristupa nekim platformama za decu mlađu od 15 godina, što je korak koji bi mogao značajno promeniti pristup mladih internetu.
Ova odluka Evropske komisije smatra se važnim korakom u pravcu zaštite dece na internetu, ali istovremeno otvara široku diskusiju o tome koliko su ovakve mere efikasne. Kritičari upozoravaju da samo zakonske mere možda neće biti dovoljne da se zaista zaštite deca, te da je potreban i obrazovni rad sa roditeljima i decom o sigurnom korišćenju interneta.
Pored toga, zabrana jednog oblika društvenih mreža može navesti decu da se prebace na manje regulisane ili potencijalno opasnije platforme. Ova dilema zahteva dodatnu pažnju i istraživanje efikasnosti sličnih mera kako bi se pronašli najbolji načini za zaštitu dece bez umanjivanja njihove slobode i prava na informisanje.
Načelnici i političari širom Evrope izražavaju različita mišljenja o ovom pitanju. Dok neki smatraju da je zabrana neophodna za zaštitu mladih, drugi ističu važnost slobode korišćenja tehnoloških alata. U svakom slučaju, predstoji dugi put do usklađivanja politika i zaštitnih mera koje bi mogle biti prihvaćene širom EU.
Pitanje korišćenja društvenih mreža od strane maloletnika postaje sve složenije, a ova situacija može podstaći druge članice EU da preispitaju svoje pristupe. Kako se svet digitalnih medija brzo menja, tako i prateće regulative moraju da se razvijaju. Ovo predstavlja izazov za brojne države koje se bore da pronađu ravnotežu između sigurnosti i slobode.
U zaključku, odluka Evropske komisije da dozvoli nacionalnim vladama da donesu sopstvene odluke o korišćenju društvenih mreža među maloletnicima može imati dalekosežne posledice. Francuska će biti među prvim zemljama koja će razmotriti ovu regulativu, i njena praksa može poslužiti kao primer drugim državama u EU. Kako se situacija bude razvijala, biće zanimljivo posmatrati kako će se polemika o zaštiti dece na internetu odvijati u budućnosti.
