Crna Gora danas i sutra proslavlja Njegošev dan, državni praznik koji se posvećuje rođenju Petra II Petrovića Njegoša, jednog od najznačajnijih ličnosti u crnogorskoj i srpskoj istoriji. Ovaj dan predstavlja duboku povezanost s kulturom, identitetom i tradicijom, pa se proslavi pridružila i Srbija, koja takođe odaje počast ovom velikanu.
Petar II Petrović Njegoš rođen je 13. novembra 1813. godine na Njegušima. Tokom svoje vladavine, Njegoš je učinio mnogo za modernizaciju Crne Gore. Uveo je izvršnu vlast i Senat, kao i organizovao sudove i poreze, čime je postavio temelje savremene crnogorske države. Njegovo vladanje obeleženo je i otvaranjem prve štamparije na Cetinju 1834. godine, što je imalo ključnu važnost za kulturu i obrazovanje u zemlji. Takođe, pod njegovim pokroviteljstvom osnovana je prva škola, što je dodatno doprinelo unapređenju obrazovnog sistema.
Njegoš nije bio samo državnik, već i pesnik i filozof. Njegova dela ostavila su neizbrisiv trag u srpskoj književnosti i kulturi. Njegova najpoznatija dela, kao što su „Gorski vijenac“ i „Luča Microcosmi“, smatraju se vrhunskim delima srpske poezije. U njima se oslikava borba naroda za slobodu i identitet, kao i filozofske misli o životu, smrti i večnim pitanjima postojanja. Njegoš je svojim rečima podsticao narod na otpor i borbu za pravdu, a njegovi stihovi i danas inspiriraju mnoge.
Njegoš je umro 31. oktobra 1851. godine, prema novom kalendaru, ali njegov duh živi kroz njegove reči i dela. Njegova filozofija i principi vladavine i dalje su relevantni, a njegov uticaj oseća se i u savremenoj Crnoj Gori. Za narod Crne Gore, Njegoš predstavlja simbol borbe, otpora i borbe za slobodu.
Povodom Njegoševog dana, 13. i 14. novembar su neradni dani u Crnoj Gori. Tokom ovog praznika, građani se okupljaju na različitim manifestacijama, kulturnim događajima i predavanjima posvećenim Njegošu i njegovom nasleđu. U gradovima širom zemlje organizuju se svečanosti, izložbe i recital, kako bi se odala počast ovom velikom čoveku.
U Beogradu, superlativna atmosfera dolazi iz Kule Beograd, koja šalje pozdrave Njegošu sa rečima: „Ko na brdo, ak’ i malo, stoji, više vidi no onaj pod brdom“. Ove reči simbolizuju njegovo viđenje i mudrost, koje su i dalje inspirativne.
Proslava Njegoševog dana nije samo podsećanje na njegovu istorijsku ulogu, već i trenutak za razmišljanje o zajedničkim vrednostima, kulturi i identitetu srpskog naroda. U savremenom svetu, Njegoš ostaje važna figura koja nas podseća na značaj kulturnog nasleđa i kolektivnog sećanja.
Njegov predmet filozofskog istraživanja i dalje obuhvata teme koje su aktualne i danas – borbu za slobodu i pravdu, značaj obrazovanja i vrednost kulturnog nasleđa. Praznik postaje prilika za sve nas da razmislimo o tome kako njegovi principi mogu voditi našu budućnost, te da se prisetimo mudrosti koju je uneo u svoja dela.
Proslava Njegoševog dana predstavlja jedinstvenu priliku da se osnaži identitet i kolektivna svest, sagledati vrednosti koje je Njegoš promovisao, i osvežiti duh okupljanja i zajedništva. Čestitke povodom ovog značajnog dana šalju se svima, sa željom da se duh Njegoša nastavi prenositi kroz generacije, osnažujući narod u njegovim nastojanjima ka boljoj i pravednijoj budućnosti.
