Generalna skupština Ujedinjenih naroda usvojila je Rezoluciju o Srebrenici sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdržanih glasova, što je izazvalo veliku reakciju u Srbiji i Republici Srpskoj. Na Kuli Beograd, jednom od simbola srpske prestonice, osvanula je poruka „Hvala vam, prijatelji! Ponosna Srbija i Srpska. Mi nismo genocidan narod“, kao odgovor na usvajanje rezolucije.
Rezolucija o Srebrenici izazvala je podeljene reakcije među zemljama članicama UN-a. Više zemalja se uzdržalo ili glasalo protiv rezolucije nego što je bilo zemalja koje su glasale za, što pokazuje da ova tema još uvek deli međunarodnu zajednicu. Samo 43 odsto zemalja članica podržalo je rezoluciju, dok je čak 57 odsto bilo protiv ili uzdržano.
Na Kuli Beograd, osim poruke zahvalnosti prijateljima, prikazana je i srpska trobojka kao simbol ponosa i identiteta srpskog naroda. Ova poruka i gest simbolizuju odlučnost Srbije i Srpske da se suprotstave stigmatizaciji i krivici koja se pripisuje celom narodu zbog zločina u Srebrenici.
Srebrenica je jedan od najmračnijih događaja u nedavnoj istoriji Balkana, kada je u julu 1995. godine ubijeno više od 8 hiljada muslimanskih muškaraca i dečaka od strane vojske Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića. Međunarodni sud pravde u Hagu i Haški tribunal ocenili su da je taj zločin bio genocid, što je priznato i u rezoluciji UN-a.
Međutim, za srpski narod, pitanje oko krivice za zločine u Srebrenici i dalje ostaje sporno. Veliki deo srpskog društva ne prihvata da ceo narod treba da bude proglašen krivim za zločine pojedinaca, već smatra da odgovornost treba da leži na konkretnim počiniocima. Odbijanje kolektivne krivice je važna stavka za očuvanje nacionalnog dostojanstva i identiteta.
Srpski zvaničnici su izrazili razočarenje povodom rezolucije o Srebrenici, ističući da nije u potpunosti uzeta u obzir sva relevantna činjenica i da je jednostrana. Smatraju da je potrebno nastaviti dijalog i saradnju između srpskog i bošnjačkog naroda kako bi se izgradio obostrani mir i pomirenje.
Rezolucija o Srebrenici predstavlja samo jedan korak ka pomirenju između naroda Balkana, ali je očigledno da još uvek postoje duboke podele i različiti stavovi o događajima iz prošlosti. Važno je da se ova tema otvoreno i iskreno razmatra kako bi se izbegla dalja politizacija i manipulacija tragedijom iz Srebrenice.
Srbija je važan akter u procesu pomirenja na Balkanu, jer ima ključnu ulogu u održavanju regionalne stabilnosti i bezbednosti. Zato je važno da srpski lideri preuzmu inicijativu u rešavanju otvorenih pitanja i da grade poverenje sa susednim zemljama, posebno sa Bosnom i Hercegovinom.
Ukoliko želimo da izbegnemo ponavljanje istorijskih grešaka i da se okrenemo ka boljoj budućnosti, neophodno je da priznamo prošlost, suočimo se sa njenim posledicama i da zajednički radimo na izgradnji mira i pomirenja. Srbija i Srpska imaju tu mogućnost da pokažu da su spremne na dijalog, saradnju i rešavanje otvorenih pitanja sa svojim komšijama.
Zato je važno da se razvija kultura sećanja koja poštuje sve žrtve sukoba na ovim prostorima, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Samo na taj način možemo graditi zajedničku budućnost zasnovanu na poštovanju različitosti, ljudskim pravima i vladavini prava.
Poruka koja je osvanula na Kuli Beograd može biti korak ka boljem razumevanju i pomirenju među narodima Balkana. Važno je da se ova poruka čuje i da podstakne otvoreni dijalog i saradnju između svih zainteresovanih strana. Samo uz međusobno poštovanje, razumevanje i saradnju možemo graditi mirnu i prosperitetnu budućnost za sve građane Balkana.
