Jasmina Jovanović, mlada devojka od 23 godine, nalazi se na ulici Knez Mihailovoj u Beogradu, gde skuplja novac kako bi prehranila sebe i svoje dve ćerke, Saru i Helenu. Njena borba za opstanak nesumnjivo je odraz teške realnosti koju mnogi mladi roditelji suočavaju u Srbiji. Umotana u staro ćebe, Jasmina na betonu sedi sa svojom dvogodišnjom ćerkom u naručju, dok je izložena hladnoći i indiferentnosti prolaznika. Na kartonu ispred sebe napisala je apel za pomoć: „Majka sam dve devojčice Sare i Helene! Potrebna hrana, pelene, odeća. Hvala svima od srca.“
Jasmina je odrasla u teškim uslovima, kao siroče koje je odraslo u hraniteljskoj porodici bez pravih porodičnih veza. Ona se sa svojim starijim sestrama i mlađim braćama raselila nakon navršene osamnaeste godine. „Odrasli smo zajedno u hraniteljskoj porodici, ali nakon 18. godine, svako se mora snaći kako zna“, objašnjava ona. Radila je razne poslove kako bi preživela, ali je često bila u situaciji da se oslanja na sebe u teškim trenucima.
Jasmina se prisetila trenutka kada je prvi put odlučila da prosi na ulici, što se desilo dok je bila trudna sa svojom drugom ćerkom. Njen tadašnji partner nije pokazivao interes za porodicu i odavao je utisak da nije spreman na odgovornost. „Izašla sam iz porodilišta, nisam imala ništa. Prvi dan je bio jako težak, uzela sam 20 dinara“, priseća se. Ljudi su je gledali s nevericom i prezirnom osudom – rečenice poput „Idi radi“ postale su deo njene svakodnevice. Jasmina poručuje da, kada bi mogla, radila bi i sama.
Ono što najviše naglašava jeste sporadičnost posla koji je nalazila. Tokom leta, često je radila u berbi voća, dok je zimi čistila kuće. Međutim, nezahvalnost nekih poslodavaca i prebacivanje smešta na druge obaveze ponekad su je ostavljali bez novca. Pomažući svojoj баби, koja se suočava s teškim zdravstvenim problemima, Jasmina se dovela u dodatno nepovoljnu situaciju. „Baka je bolesna, ima tumor i moram da je podržim. Trudim se da prikupim novac za njene lekove“, ističe ona.
I dalje veruje da će doći bolji dani, ali kako vreme prolazi, njena nada postaje sve tanja. „Beograd mi se ogadio. Nekada sam dolazila ovde da šetam, a sada samo gledam ljude iz ugla prosjaka“, priznaje Jasmina sa tugom u glasu. Njena ogromna hrabrost i posvećenost očigledni su, ali neprijatne situacije s kojima se suočava, dodatno je opterećuju.
Jasmina kaže da joj je više od svega potrebno odeće za njene devojčice, ali i osnovne namirnice. Oružana sa optimizmom, uvek se smeška, čak i kada je najteže. „Razmišljam samo o tome da ovo stane. Ne mogu više da podnesem samu sebe u Beogradu. Ovo je previše za mene“, dodala je kao zaključak svoje teške priče.
Iako nema račun za donacije, Jasmina poziva sve koji mogu da joj pomognu da joj se pridruže u Knez Mihailovoj ulici. Na taj način, svako ko želi, može pružiti ruku pomoći ovoj mladoj majci. Ispričana priča Jasmina Jovanović mogla bi poslužiti kao podsećanje na realnost mnogih ljudi koji se bore sa siromaštvom i potrebom za podrškom u društvu gde se sve više oseća pritisak ekonomske krize. Jasmina ostaje simbol borbe i nade, podsećajući nas na važno pitanje solidarnosti i humannosti u vremenu teškoća.
