Studenti u Srbiji su organizovali proteste povodom obeležavanja 100 dana od tragedije koja se desila na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je stradalo 15 ljudi usled pada nadstrešnice. U jednom od najistaknutijih događaja, blokirali su most Gazela i druga ključna mesta u Beogradu i Novom Sadu. Blokada mosta Gazela, koju su pretežno činili studenti Poljoprivrednog fakulteta, započela je jutros u 11.00 časova i trajala je do 18.00 časova.
Tokom sedam sati blokaade, okupljeni su na dva mesta obeležavali stradanje svojih sugrađana minutom tišine i simboličnim činovima, a da bi odali počast stradalima, bacili su bele ruže u reku Savu. Protest se odvijao mirno, kao i saobraćaj koji je privremeno obustavljen, a policija je bila prisutna kako bi osigurala red.
U Beogradu je registrovana dodatna podrška, jer je grupa studenata iz Kragujevca, koja je organizovala „štafetni maraton“, stigla do glavnog grada sa planom da pozove beogradske studente na protest 15. februara. Na svim lokacijama je zabeležena solidarnost među studentima iz različitih fakulteta i građanima.
U Novom Sadu, studenti su organizovali dodatne blokade na tri raskrsnice, u kojima su takođe odali počast stradalima. Republike u drugim gradovima poput Niša, Paraćina, Sombora i Zrenjanina, takođe su organizovane blokade, pokazujući da je ovaj protest postao nacionalni fenomen koji okuplja mlade ljude i građane u znak protivljenja trenutnoj vlasti.
Grupa studenata je na društvenim mrežama delila zahteve koji su proizašli iz ovog protesta, ističući potrebu za odgovornošću za tragediju u Novom Sadu. Zahtevi su se fokusirali na četiri ključna pitanja koja su iznesena na početku protesta. Iako predstavnici vlasti tvrde da su zahtevi ispunjeni, studenti se nisu složili s tim i nastaviće sa svojim zahtevima na javnim protestima.
U beogradskoj Skupštini, predsednica Ana Brnabić je pozvala Ekspertsku radnu grupu da hitno održi sastanak kako bi razgovarali o studentskim zahtevima. Ova vest je suštinski važna jer ukazuje na to da vlast pokušava da se uključi u dijalog sa studentima, iako se čini da je tenzija između vlasti i studenata i dalje prisutna.
Studentski pokret je uzburkao javnost i otvorio dijalog o važnim pitanjima sigurnosti građana i odgovornosti vlasti, naročito kada je u pitanju javna infrastruktura. Iako protesti izgledaju kao akt otpora, oni takođe predstavljaju nadu za promene u društvu, s obzirom na važnost koju mladi ljudi imaju za budućnost zemlje.
U narednom periodu, protesti će se verovatno nastaviti i širiće se iz Beograda u druge gradove, dok će studenti zahtevati da se njihovi zahtevi ozbiljno razmotre i urede. Kako javnost reaguje na ove događaje, pitanje koje se postavlja je kako će vlast odgovoriti i da li će biti spremna na dijalog koji može doneti rešenja i promene za bolje sutra.
U svetlu ovih događaja, jasno je da studenti predstavljaju važnu snagu u društvu koja je spremna da se bori za pravdu i odgovornost, a tragedija u Novom Sadu je samo jedan od okidača takvih protestnih akcija. Kroz svoje delovanje, oni jasno ukazuju na potrebu za sistemskim promenama i većom pažnjom na bezbednost i prava građana.
