Na crnoj listi ukupno 2.000 ljudi

Evropska unija odobrila je novi paket sankcija protiv Ruske Federacije. Belgija je saopštila da je ovo jedan od najširih paketa sankcija odobrenih od strane EU. Novim paketom će biti dodatno na listu blizu 200 entiteta i pojedinaca, ali nema novih mera protiv određenih sektora. Šef diplomatije EU, Đuzep Borelj, istakao je da je sa ovim paketom preuzeto mnogo jačih akcija protiv entiteta koji su uključeni u zaobilaženje sankcija i vojne sektore. Na crnoj listi EU sada se nalazi više od 2000 ljudi. Ovim merama EU reaguje na rusku agresiju na Ukrajinu.
Belgijsko predsedništvo EU je objavilo da su ambasadori EU načelno odobrili 13. paket sankcija protiv Rusije. Ovo je deo nastojanja međunarodne zajednice da se reaguje na rusku agresiju na Ukrajinu. Nove mere predstavljaju jedan od najširih paketa koji su odobreni od strane EU i obuvaćaju dodatno 200 entiteta i pojedinaca, uz već postojeću listu od preko 2000 ljudi. Nema novih mera protiv određenih sektora, ali su preduzete jače akcije protiv entiteta koji su uključeni u zaobilaženje sankcija i vojne sektore.
Ovo je samo jedna u nizu mera koje je EU preduzela protiv Ruske Federacije od 2014. godine kada je Krim pripojen Rusiji. Od tada, EU i SAD su uvele niz ekonomskih i političkih sankcija, ali se situacija u istočnoj Ukrajini nije značajno promenila. Nove mere predstavljaju zajednički odgovor EU i nastojanje da se očuva mir i stabilnost na istoku Evrope.
Ovim aktom EU šalje jasnu poruku Ruskoj Federaciji da će reagovati na agresivne akcije i kršenje međunarodnog prava. Sankcije su instrument kojim se vrši pritisak na države koje krše pravila i norme međunarodne zajednice, a istovremeno štite vrednosti kao što su mir, stabilnost, nezavisnost i suverenitet država.
Rusija je izrazila nezadovoljstvo novim paketom sankcija i nazvala ih neprijateljskim činom. Ruski zvaničnici tvrde da su sankcije neopravdane i da neće imati željeni efekat. Takođe, Rusija je najavila moguće protivmere u slučaju da se sankcije nastave.
Uprkos tome, EU je rešena da nastavi sa merama pritiska sve dok Rusija ne promeni svoje ponašanje na međunarodnoj sceni. Sankcije su sredstvo koje se koristi kao deo diplomatskog pritiska, ali ujedno i kao instrument koji štiti interese i vrednosti međunarodne zajednice.
Očekuje se da će nove sankcije uticati na poslovanje ruskih entiteta i pojedinaca koji su na listi, ali je pitanje da li će one biti dovoljne da promene politiku Rusije prema Ukrajini i drugim susednim zemljama. Međunarodni analitičari ističu da je rešenje krize na istoku Evrope moguće samo dijalogom i pregovorima, ali da su sankcije deo šire diplomatske strategije koja treba da obezbedi uslove za takav dijalog.
U međuvremenu, kriza na istoku Ukrajine se nastavlja, a sve oči su uprte u Moskvu i Kijev, ali i u međunarodnu zajednicu koja treba da pronađe rešenje za ovaj kompleksan i osetljiv problem. Sankcije su samo jedan deo šireg pristupa kojim se nastoji obezbediti mir i stabilnost na istoku Evrope. Ostaje da se vidi da li će ove mere biti dovoljne da se postigne željeni cilj i da se situacija na istoku Ukrajine stabilizuje.