Na aukciji kuće Schloss Ahlden u Nemačkoj, juče je otkupljen srebrni svećnjak sa dvora Obrenovića, čime će ovaj značajan artefakt biti vraćen u Srbiju. Ministar kulture Nikola Selaković izjavio je da je reč o najvećem srebrnom predmetu koji je pripadao srpskom dvorskom mobilijaru dinastije Obrenović i da će obogatiti zbirku Istorijskog muzeja Srbije.
Svečnjak, težak 8 kilograma i 30 grama, visok 78 centimetara, izrađen je u Ampir stilu i ukrašen skulpturom boginje pobede Nike (Viktorije). Na podnožju svećnjaka nalazi se grb Kraljevine Srbije. Selaković ističe da otkup ovog svećnjaka ima posebnu simboliku, budući da je to jedan od značajnih predmeta koji će nakon dugo vremena ponovo biti u našoj zemlji.
Na ovom aukcijskom događaju, svećnjak je dostigao cenu od 28.000 evra kao Lot 47. Njegova vrednost ne dolazi samo iz materijala, već i iz kulturnog i istorijskog značaja koji nosi. Dvor dinastije Obrenović bio je bogato uređen, a blago ove dinastije nakon Majskog prevrata bilo je rasuto po svetu.
Dejan Vukelić, doktorand istorije umetnosti, objašnjava da je deo blaga uništen ili pokraden tokom noći prevrata, dok su ostali predmeti rasprodate na aukcijama. Kralj Milan Obrenović, koji je sproveo reforme i nastojao da pokrene Srbiju prema modernizaciji, stvorio je raskošan dvor, posebno nakon svoje krunidbe 1882. godine.
Kralj Milan je takođe poznat po svojoj umetničkoj kolekciji, koja je uključivala dela impresionista, što je bilo neobično za tadašnje vreme. Njegovi lični prijatelji među umetnicima, poput Henri de Toulouse-Lautreca, ukazuju na njegov istančan ukus i avanturistički duh. Zgrada novog dvora, koja je projektovana od strane Aleksandra Bugarskog, bila je impresivna, iako su mnoge njene arhitektonske vrednosti izgubile na značaju tokom decenija.
Nakon Majskog prevrata, beogradski dvorski kompleks sastojao se od više od 60.000 predmeta, a tročlana komisija je imala zadatak da sastavi inventar kraljevskih i krunskih dobara. Novi kralj, Petar I Karađorđević, i njegova vlada hteli su da izbegnu daljnje sramoćenje pred Evropom, koja je bila svesna situacije u kojoj su se Koreni Obrenovića našli.
Privatna imovina kraljeva Milana i Aleksandra predana je kraljici Nataliji, koja je, uprkos brojnim obavezama, uzela učešće u dobrotvornim akcijama. Njena nesebičnost storila je mnogo za kulturne institucije Srbije, a brojni predmeti su došli u Narodni muzej uz garancije da neće biti prodavani.
Ministarstvo kulture Srbije u poslednjih godinu dana posebno se angažuje na vraćanju kulturnih dobara iz inostranstva. Na aukcijama su otkupljene razne umetničke vrednosti, između ostalih i fotografije i rukopisne knjige. Kraljica Natalija, 1905. godine, ponudila je veliki deo Obrenovićevih memorabilija na aukciji u Beču.
Nakon Londona i Beča, blago Obrenovića nastavilo je da se rasipa po Evropi, a mnogi predmeti su završili u privatnim kolekcijama. Na primer, deo kraljevskog servisa za ručavanje vratio se u Srbiju 1990. godine zahvaljujući kolekcionaru koji je prepoznao njegovu vrednost.
Vukelić takođe ističe da je vraćanje svećnjaka u Srbiju važno za novo vrednovanje uloge dinastije Obrenović u srpskoj istoriji. Njihova ostavština postaje sve značajnija, a istraživači, kroz naučne biografije obnavljaju interes za doprinos koji je ova dinastija imala za naš narod.
Ovaj proces vraćanja kulturnih dobara omogućava ne samo očuvanje kulturnog identiteta Srbije, već i bolju valorizaciju istorijskih figura koje su u velikoj meri oblikovale našu prošlost.
