Mumija poznata kao „Baširi“ već više od jednog veka intrigira egiptologe, no nijedan nije smogao hrabrosti da je „otpakuje“. Otkrivena je pre skoro 100 godina, 1919. godine, tokom istraživanja Doline kraljeva, a njen pronalazač, čuveni egiptolog Hauard Karter, otkrio je ovu mumiju samo tri godine pre nego što je otkrio grobnicu Tutankamona.
U vreme kada je Baširi otkriven, mumije i njihovo mumificiranje predstavljali su visoku umetnost. Način kako su zavoji opleteni oko ove mumije ne može se uporediti ni sa jednim drugim egipatskim telo i njegova jedinstvena tehnika podseća na arhitektonske oblike piramida. Stručnjaci veruju da je osoba kojoj ova mumija pripada imala veoma visok društveni status, međutim, njen identitet ostaje misterija. Otvaranje mumije bi moglo nepovratno oštetiti delikatne zavoje i tehniku balsamovanja, što onemogućava istraživače da stupe u kontakt sa njenim sadržajem.
Umesto da otvaraju mumiju, naučnici se koriste savremenim tehnologijama kao što su CT skeniranje i rendgenski snimci kako bi istražili njen sadržaj. U tim istraživanjima otkriveno je da je „Baširi“ pripadao muškarcu visokom oko 167 centimetara, koji je živeo u Ptolemejskom periodu, između 3. i 2. veka pre nove ere, kada je umetnost mumifikacije dostigla svoj vrhunac. Ova mumija nudi retko i vredno uvid u pogrebne rituale tog doba, a danas je izložena u Egipatskom muzeju u Kairu.
Motivi na tkanini mamesto leže posebni elementi kao što su perle i ukrasi u obliku sokolove glave, što simbolizuje bogatstvo i moć. Pokrov na telu prikazuje scene u kojima pokojnik leži na krevetu, okružen boginjama Izidom i Neftidom, uz prisustvo četiri sina boga Horusa, dok su na stopalima naslikana dva prikaza Anubisa, boga podzemnog sveta. Ovi dekorativni elementi ukazuju koliko je mumifikacija bila važna u egipatskoj kulturi, ali i na višeslojne rituale koji su se odvijali prilikom sahrane.
Identitet ovog čoveka može se delimično rekonstruisati putem natpisa unutar grobnice. U njemu se, na brzinu, pomenju imena „Baširi“ ili „Neno“, ali stručnjaci se još uvek bore da potvrde koje od ovih imena je tačno. U međuvremenu, veštine korišćene pri mumifikaciji same mumije postavljaju mnoge naučna pitanja i pokreću dileme o tehnikama umiranja i pogrebnim običajima drevnoga Egipta.
Uprkos svim modernim tehnikama i napretku u arheološkim istraživanjima, odlučila se za neinvazivne metode zbog neprocenjive vrednosti mumije Baširi.
Dok se čitava ova situacija nastavlja, jasno je da će misterija mumije ostati privlačna tema za mnoge generacije naučnika i entuzijasta koji se bave egipatologijom.
Zaključak je da mumija „Baširi“ predstavlja jedinstven prilog ne samo egipatskoj, već i svetskoj kulturi. U ovom trenutku, ona treba da ostane zatvorena i sakrivena, jer bi njeno otvaranje moglo narušiti važan deo istorije koji bi trebalo da traje zauvek. U skladu s tim, istraživanje i proučavanje neinvazivnim metodama ostaje najrazumniji put do spoznaje o prošlim kulturama i njihovim običajima. Baširi je više od obične mumije; on je simbol složenosti i dubine ljudskih rituala koji su oblikovali drevni Egipat.
