Muja Cipela, pravim imenom Mehmed Mustafa, predstavlja poslednjeg čistača cipela u Beogradu, koji više od četiri decenije neguje ovaj zanat. U razgovoru za „Blic“, Muja je otkrio da je samostalni čistač cipela od 15. septembra 1985. godine, kada se odlučio da se posveti ovom poslu umesto da radi kao električar, čime se po obrazovanju bavio. Zanimanje čistača cipela predstavlja za njega ne samo izvor prihoda, već i način života koji mu donosi zadovoljstvo.
Muja je, s vremenskim razvojem, primetio drastične promene u svom poslu. Dok je nekada svakog dana imao red mušterija, sada se to drastično smanjilo. Prema njegovim rečima, „Nije više kao pre“, kao i da su se običaji ljudi promenili, pa tako više ne nose cipele koje zahteva redovno čišćenje. „Danas ne mogu dnevno napuniti dva-tri para cipela,“ kaže Muja, reflektujući kako je u prošlosti na svakom uglu bilo čistača cipela.
Osim što čisti cipele, Muja prodaje i pertle, uloške, i druge slične proizvode, postajući tako svestraniji u svom poslu. On je jedini čistač cipela u ovoj oblasti Beograda, a njegovi klijenti često su poznate ličnosti, među kojima su glumci, pevači i političari. U svojoj karijeri, upoznao je mnoge od njih, s kojima je razmenio razne priče – „Bilo je tu mnogih priča, ali nijedna negativna“, napominje Muja.
Za njega je najvažnije da koristi kvalitetne preparate za čišćenje, jer veruje da većina današnjih proizvoda zapravo šteti koži cipele. „Koristim pravi imalin koji se pravi od lanolina, a ove koje imamo ovde u Srbiji više nisu pravi, imaju tragove voska i to nagriza cipele,“ pojašnjava on. Muja se trudi da svojoj klijenteli ponudi najbolju uslugu, uzrok čega je stekao ugled kao stručnjak u svom zanatu.
Kao čistač cipela, mu nije stran svet poznatih ličnosti. Ističe kako su mnogi od njih, poput pokojnog Pavla Vuisića ili čuvenog harmonikaša Milutina Tine Živkovića, redovni gosti njegovog kioska. Govori o pomalo simpatičnim uspomenama iz prošlosti, kada su se mnogi od tih poznatih ličnosti javljali njegovom ocu u radnji na Trgu Republike, a sada dolaze samom Muje na usluge čišćenja.
Tokom razgovora, Muja se osvrnuo na izazove s kojima se susreće. Periodi manjeg posla obuhvataju proleće i leto, kada ljudi više nose laganiju obuću kao što su sandale i papuče. Iako to utiče na njegovu zaradu, Muja ostaje optimističan i nastavlja raditi sa strašću prema zanatu.
Uprkos godinama koje prolaze, Muja Cipela i dalje nastavlja tradiciju čišćenja cipela, uz nadu da će možda jednom pronaći način da oživi ovaj izumirući zanat. „Za mene je ovo više od posla; ovo je životni put koji sam odabrao,“ kaže on s osmehom. Smeštajući se svakog dana na uglu Francuske, Kolarčeve i Makedonske, on tako ne samo da čuva tradiciju, već i nastavlja da piše priče o ljudima koji se vraćaju po kvalitetne usluge, bez obzira na to što zanat stari.
Muja često razmišlja o penziji, već će sledeće godine imati mogućnost da se povuče, ali njegovo srce ostaje vezano za cipele i ljude koji dolaze kod njega. „Mnogi ljudi ne razumeju koliko je važan ovaj posao, ali ja to volim,“ završava svoj intervju sa osmehom, ponosno predstavljajući zatvorene ulice Beograda, gde i dalje obavlja svoj zanat. Tradicija čistača cipela može biti na izdisaju, ali Muja Cipela nastavlja da svetli kao primer posvećenosti i ljubavi prema zanatu.
