Sitkom „Mućke“ postao je omiljeni televizijski program u Velikoj Britaniji, što je potvrdila nedavna anketa sprovedena pod okriljem podkasta „The Rest is Entertainment“. Ovaj istraživački projekat, koji su vodili Ričard Osman i Marina Hajd, uključio je uzorak od 2.000 ljudi širom zemlje. Cilj anketiranja bio je da se ispita veza između političkog opredeljenja i ukusa kada je humor u pitanju.
U anketi su učesnici imali zadatak da izaberu omiljeni sitkom iz svake decenije od 1970-ih do 2000-ih. Pobednički serijali su zatim uključeni u konačno glasanje za apsolutnog favorita. Izvori pokazuju da su glasači, koji su podržavali Laburističku partiju, takođe bili veoma zainteresovani za „Mućke“, ali je najveći procenat glasova stigao od pristalica Reform UK.
„Mućke“, koje je emitovao BBC od 1981. do 2003. godine, ima Dejvida Džejsona u glavnoj ulozi kao Delboja i Nikolasom Lindherstom kao njegovim mlađim bratom Rodnijem. Serija se sastoji od sedam sezona i 16 božićnih specijala, i redovno je bila među najgledanijim programima na britanskoj televiziji.
Međutim, i p pored svoje popularnosti, „Mućke“ su se suočile sa kritikama u poslednjih nekoliko godina zbog zastarelih stavova, ponašanja, i korišćenja rasističkog jezika. Iako reprize privlače milione gledalaca, ovi problemi postavljaju pitanje o relevantnosti serije u današnje vreme.
Zanimljivo je primetiti politički raskol među obožavaocima sitkoma. Na primer, Reform UK često se afirmiše među fanovima serija kao što su „Benidorm“ i „Auf Wiedersehen, Pet“. Oko 44% fanova „Benidorma“ i 48% obožavalaca „Auf Wiedersehen, Pet“ identifikuju se s tom strankom. S druge strane, ljubitelji Liberalnih demokrata više su uživali u serijama poput „Outnumbered“ i „Da, ministre“, dok su laburisti favorizovali „The Young Ones“ i „Otac Ted“.
U istraživanju je primećeno da su ljubitelji „Mister Bina“ više skloni Zelenima – oko 14% obožavalaca ovog sitkoma podržalo je tu stranku, što je značajno iznad nacionalnog proseka. Nasuprot tome, pristalice „Sveštenice iz Dibnlija“ sklonile su se ka konzervativnoj stranci, gde je 28% njih glasalo za Torijevce.
Ova pojava ukazuje na to kako humor može odražavati političke stavove gledaoca i kako serije postaju deo kulturnog identiteta svojih gledalaca. Takođe, vidimo kako različite generacije i političke orijentacije utiču na gledanost i popularnost određenih serija.
Svaka dekada donosi nove humore i formate, ali „Mućke“ ostaju središnja figura britanske televizije. Njihova popularnost među različitim političkim grupama može se posmatrati kao odraz šireg društvenog i političkog okruženja, gde humor služi kao sredstvo za povezivanje zajednica i adresiranje izazova.
Na kraju, trenutne analize pokazuju kako stariji sitkomi i dalje drže važnu ulogu u savremenom društvu, čak i kada se suočavaju sa kritikama. Razumevanje ovih odnosa može doprineti boljem uvidu u evoluciju britanske televizijske komedije i njen uticaj na društvo. „Mućke“ ne samo da su zabavljale gledaoce decenijama, već su sada deo važne diskusije o tome kako humor može oblikovati i reflektovati politička opredeljenja u savremenom svetu.
