U mesarama i trgovinama mesne prerađevine i dalje se drže visoke cene, dok su domaći odgajivači svinja suočeni sa velikim problemima. Cene „žive vage“ za prasadi se kreću od 300 do 400 dinara po kilogramu, dok svinje telesne mase od 110 do 120 kilograma koštaju između 140 i 150 dinara. Situacija je dodatno otežana minimalnom potražnjom od strane klanica, što dovodi do stalnih gubitaka za odgajivače.
Doktor stočarstva Radosav Vujić objašnjava da je sada period godine kada je za svinjarstvo „mrtva sezona“. U ovom trenutku, interesovanje za kupovinu svinja je prilično nisko, jer su svi koji su želeli da kupe svinju za tov to već uradili. Nedostatak krsnih slava i većih proslava dodatno smanjuje potražnju za prasadi. Na tržištu, trenutno se samo prerađivačka industrija i pojedini privatnici bave kupovinom domaćih svinja, što ne doprinosi boljim cenama.
Vujić ističe da prerađivači koriste trenutnu situaciju sa niskim cenama „žive vage“ da bi proizvodili mesne proizvode, dok cene u mesarama i dalje ostaju visoke. Na primer, kilogram svinjske pečenice košta od 450 do 500 dinara, a teško je objašnjenje zašto su neki sekundarni proizvodi kao što su pihtije i čvarci skuplji od pršute ili pečenice. Potražnja kupaca na tržištu je takva da neki radije biraju čvarke nego kilogram svinjske pršute.
Zbog trenutne situacije na tržištu, domaći proizvođači nisu imali koristi ni od povoljnih cena stočne hrane. Benetan kukuruz i krmne smeše su se brzo pretvorili u skuplje sirovine, s obzirom na to da je cena kukuruza porasla na više od 30 dinara po kilogramu. Ovaj skok cena predstavlja dodatni izazov za odgajivače svinja, koji se bore s niskim otkupnim cenama.
Kompleksna situacija na tržištu svinja zahteva temeljne analize i drugačiji pristup napretku sektora svinjarstva. Domaći odgajivači su frustrirani i traže rešenja kako bi unapredili svoje poslovanje u svetlu trenutnog stanja. Osim cene, važna je i strategija marketinga oraz svest potrošača o kvalitetu domaćih proizvoda. Informisanjem potrošača o prednostima svinjskog mesa i podrškom lokalnim proizvođačima, možda se može povećati potražnja za domaćim mesom.
S obzirom na trenutno stanje i visoke cene mesnih prerađevina u trgovinama, evidentno je da bi bilo kakve promene morale doći s obe strane – od proizvođača koji se bore sa niskim cenama, pa do potrošača koji moraju biti svesni vrednosti domaćih proizvoda. U protivnom, domaći sektor svinjarstva bi mogao doživeti još veće poteškoće, a odgajivači će biti primorani da preispitaju svoje poslovne modele.
Bez obzira na izazove, zdravlje i sigurnost hrane nose sa sobom i potencijalne mogućnosti. Ako se uspe da se poveća svest o značaju lokalne proizvodnje, to može biti ključ za rešenje krize u svinjarstvu. Lokalne vlasti takođe igraju ulogu u regulisanju tržišta i pružanju podrške odgajivačima, što može pomoći u upravljanju situacijom. U svakom slučaju, bez strateških promena i održive politike, domaći sektor svinjarstva suočava se s izazovima koji mogu dugoročno ugroziti njegov opstanak.
