Mraz je značajno ugrozio voćarsku proizvodnju u Srbiji, što se najviše odražava na prinose jabuka, šljiva, malina i trešanja. Osim smanjenja količine, mraz utiče i na kvalitet ovih plodova, što se direktno odražava na lokalnu ekonomiju i tržišne cene.
Poljoprivrednik Dušan Janković iz Oglađenovca, koji gaji šljive, podelio je svoja zapažanja sa Biz portalom o štetama koje su nastale zbog mraza. Na svom imanju, koje obuhvata hektar i po šljive, kao i 20 ari kupina, Janković ističe da je kupina, koju gaji, prošla bez problema i da je u dobrom stanju. „Kupina ide dobro, njoj loše vreme i kiša ne smetaju, naprotiv, takvi uslovi joj odgovaraju. Gajim čačansku kupinu kojoj ništa ne smeta, za razliku od šljiva koje su totalno ‘potonule’“, rekao je Janković.
Prema njegovim rečima, šljive su uništene u potpunosti, a on ne očekuje nikakav prihod od ovog roda. Navodi da je mraz uništio sve preostale plodove, a da ništa nije moglo da se spasi ni gašenjem vatre ili prskanjem hemikalijama. „Bila je loša oplodnja, a kada je mraz došao, dotukao je sve“, objašnjava on.
Ove godine, Janković predviđa rast cena plodova, jer u otkupu šljiva skoro da nema. Sa prošle godine, kada je imao uspešnu berbu, i sušenja šljiva po ceni od 130 dinara, ove godine ostao je bez rodne šljive. „Za razliku od prošle godine, sada imam samo malo višanja i trešanja za svoje potrebe“, dodaje on.
Na evropskom tržištu, međutim, Janković tvrdi da će biti dovoljno šljiva, zbog velikih lagera koje otkupljivači imaju u rezervi. Ističe da se šljive prilikom otkupa prodaju po raznim cenama, a da se očekuje da će ove godine ići i do 250 dinara po kilogramu.
Kada se govori o savremenim metodama zaštite voćnjaka od mraza, Janković ukazuje na nemoć voćara u borbi protiv ovakvih vremenskih nepogoda. „Tu spasa nema, ne možemo ništa uraditi. Radili smo sve što je bilo potrebno, ali protiv mraza se ne može“, zaključio je.
U svetlu ovog problema, Mirjana Petrović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe (PSSS) navela je tri glavne metode zaštite voćnjaka od niskih temperatura: zadimljavanje, temperaturna inverzija i veštačka kiša.
Metoda zadimljavanja može povećati temperaturu za između 0,5 i 1,5 °C. Realizuje se paljenjem teško sagorljivih materija kako bi se stvorile gusti dimni slojevi, ali je ova metoda manje pouzdana pri jačem mrazu. Temperaturna inverzija, koja se može postići velikim ventilatorima ili helikopterima, može podići temperaturu za 2-3 °C u roku od par sati, ali je teže primeniti.
Veštačka kiša se koristi prskanjem cvetova ili plodova vodom u obliku fine izmaglice, čime se stvara zaštitni sloj leda na površini, štiteći unutrašnje tkivo od smrzavanja. Ova metoda može zaštititi voćnjake i pri temperaturama do -10 °C, ali je potrebno kontinuirano prskanje.
Sve u svemu, mraz je ozbiljno ugrozio proizvodnju voća u Srbiji, što se može odraziti na cene i dostupnost proizvoda na tržištu. Poljoprivrednici se suočavaju sa velikim izazovima, a efekti ovih vremenskih neprilika mogu imati dugoročne posledice na voćarsku industriju.
