Nagle promene vremena u Srbiji ove godine donose ozbiljne posledice za voćarstvo, kako se suše prolećne temperature i ove godine zaoštravaju. Tokom zime, nešto neobično toplo vreme ubrzalo je proces vegetacije, a visoke temperature u februaru izazvale su ranije sazrevanje voćnih pupoljaka, koji su počeli da cvetaju čak 10 dana pre nego što je to uobičajeno. Nažalost, mrazovi u martu, koji su se dodatno zakomplikovali izuzetno niskim noćnim temperaturama, postavljaju pitanje o verovatnim štetama na voćnjaku.
Stručnjaci su zabrinuti posebno za voćne vrste koje su rano počele da cvetaju, kao što su džanarika i kajsija, a situacija je dodatno pogoršana hladnim udarima u noći kada su temperature padale i do minus 8 stepeni. Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu naglašava ozbiljnost situacije i procenjuje da će štete, posebno kod breskve i kajsije, koje su bile u fazi cvetanja, biti značajne na mestima gde su temperature padale ispod minus 4 stepena.
Aktuelna procena štete kod trešnje kreće se između 20 i 50 procenata, a otvaraju se pitanja i o drugim voćnim vrstama, dok se šljive još uvek ne procenjuju. Ove niske temperature, koje nažalost postaju sve učestalije u martu, prate i indikacije da bi se slična situacija mogla ponoviti i u aprilu. Stoga, voćari su suočeni sa stalnom potrebom da prate vremenske prilike i osiguraju svoje useve, jer se svake godine ponavlja i pojačava rizik od mraza.
S obzirom na prevladavajuće klimatske uslove, stručnjaci svoje preporuke usmeravaju ka boljim tehnologijama zaštite voća od mraza. Projavljujući svoje iskustvo, profesor Keserović ukazuje na rešenja kao što su antifrost sistemi i upotreba frostbustera, uređaja koji povećava temperaturu u voćnjacima puštanjem toplog vazduha. Ističe da sistem SPAC, koji se koristi u 40 zemalja, još uvek nije prisutan u Srbiji, a smatra se jednim od najefikasnijih.
Antifrost sistem može da zaštiti voće, posebno koštičavih i jabukastih vrsta, do srednje niskih temperatura. On sadrži mehanizme koji se aktiviraju kada su uslovi za mraz povoljni, ali sistem je i dalje ograničen i potrebna su poboljšanja. U nekim slučajevima, voćari se oslanjaju na tradicionalne metode, kao što su postavljanje balvana slame oko stabala, međutim, ove mere pružaju samo ograničenu zaštitu.
S obzirom na to da su prošle godine voćari zabeležili ogromne gubitke – samo u regionima zapadne Srbije i Šumadije šteta je procenjena na više od 150.000 tona – ove recentne nepogode postavljaju dodatna pitanja o održivosti i budućnosti voćarske proizvodnje. Profesor Keserović ističe kako se najveći gubici događaju na sorterima kao što su breskva, kajsija, džanarika, vinogradarska breskva i određene vrste trešnje, koje su već pogođene sličnim vremenskim uslovima prošle godine.
Fokusirajući se na zaštićenost voća, profesor dodaje da su oni koji kasne sa cvetanjem, kao što su višnja i jabuka, prosto izbegli najveći deo rizika zbog kasnijih mrazeva. To predstavlja izazov za voćare, koji moraju da prilagode svoje tehnike i strategije i da se oslanjaju na savremenu tehnologiju kako bi se osigurali da mrazevi ne uništavaju godine mukotrpnog rada.
Prirodne promene vremena naglašavaju potrebu za adaptacijom i kontinuiranim ulaganjima u nauku i tehnologiju, što može pomoći ne samo jednostavnom prepreko mraza, već i u pravilnom snabdevanju i očuvanju voćarskih resursa zemlje.
