U noći između subote i nedelje, zapadna Srbija zadesila je iznenada sneg, što je uzrokovalo drastičan pad temperature sa prolećnih 18 stepeni na nekoliko stepeni iznad nule. Ovaj nagli vremenski obrat izazvao je zabrinutost među voćarima koji pomno prate vremensku prognozu, strahujući za ovogodišnji rod. Prema rečima Darka Jevremovića iz Instituta za voćarstvo u Čačku, situacija na terenu je izuzetno nepovoljna, a voćari se suočavaju sa strahom od poznog prolećnog mraza, što je posebno kritično s obzirom na trenutnu fazu rasta voća.
U Čačku je noćas zabeležena temperatura od -1,5 stepeni, dok su u okolnim selima temperature bile i do -3 stepena, što već izaziva ozbiljna oštećenja cvetova. „Posebno je pogođeno koštičavo voće koje je u fazi cvetanja i precvetavanja. Kada je reč o jabučastom voću, većina vrsta još nije procvetala, pa se tek očekuje procena šteta. Međutim, situacija sa kajsijom je posebno loša, i s njom smo se, nažalost, već pozdravili“, izjavio je Jevremović.
S obzirom na to da je kajsija u veoma kritičnoj fazi, voćari su zabrinuti za šljive koje su takođe na udaru. „Stanje sa šljivama, koje su veoma zastupljene u zapadnoj Srbiji, takođe nije ohrabrujuće. Očekuje nas još jedan mraz narednog jutra, i tada ćemo znati pravu situaciju. Preliminarni podaci ukazuju na moguće štete“, dodao je jevremović.
Njegovo mišljenje o snegu koji je pao je da on nije bio dovoljan da zaštiti cvetove, jer bi u većim količinama mogao delovati kao izolator, a suvo i vetrovito vreme prethodnog dana dodatno je pogoršalo situaciju.
Kada je reč o malinama, koje su trenutno u fazi rasta rodnih izdanaka, ne očekuju se veći problemi osim u lokalitetima sa većim količinama snega, gde može doći do lomljenja grančica. Ipak, grančice malina su još uvek kratke i otporne na niže temperature. Nažalost, statistika govori u prilog voćarima koji se suočavaju sa stalnim problemima – kajsija je ovo godine već šesta koja strada od mraza, dok je kod ostalog voća ovo druga godina zaredom s niskim temperaturama u aprilu koje prouzrokuju izostanak roda.
Voćari često ističu kako im je najvažnije da prođu 8. april, kada je voće u punom cvetanju ili su plodovi već zametnuti, jer tada postaju najosetljiviji na hladnoću. Mraz u martu obično ne izaziva toliku štetu, jer tada većina voća još nije procvetala.
Tokom ove sedmice, stručnjaci će izaći na teren kako bi utvrdili pravu štetu i nastavak vegetacije. Na osnovu njihovih procena, znaće se u kojoj meri je rod ove godine ugrožen. Prognostičari već sada ukazuju na to da prognoza nije dobra, a šteta po voćarstvo u zapadnoj Srbiji je gotovo sigurna.
Izveštaji sa terena ukazuju na potrebu za analizom i prilagođavanjem strategija u voćarstvu kako bi se minimalizovali gubici usled klimatskih promena. Voćari se suočavaju s izazovima koji iz godine u godinu postaju sve ozbiljniji, a jedina nada im preostaje u meteorološkim prilikama koje mogu ublažiti štetu i omogućiti normalan razvoj voćnih kultura. U svetlu trenutne situacije, ključ će biti brzo delovanje i adekvatne mere kako bi se očuvala budućnost poljoprivrede u ovom regionu.
