U Srbiji se sve češće povlače potezi koji se tiču parkiranja vozila na javnim površinama. Nedavni slučaj Nišlijke koja je „zaštitila“ parking mesto ispred svoje kuće bojlerom vezanim lancem za ogradu podigao je mnogo prašine i pokrenuo pitanje kako se zapravo zakon odnosi na ovu temu. Prema zakonu o bezbednosti saobraćaja, parkiranje ispred kolskog ulaza nije dozvoljeno jer može sprečiti prolaz drugim vozilima.
S druge strane, pokušaji da se mesto za parkiranje sačuva postavljanjem fizičkih prepreka poput čunjeva ili natpisa „zabranjeno parkiranje“ takođe su protivzakoniti. Prema zakonu, jedino mesto koje možete rezervisati za parkiranje je ono na kojem je jasno označeno slovom R i za to vam treba dozvola nadležnog odeljenja za saobraćaj.
Parkiranje na trotoaru je dozvoljeno samo pod određenim uslovima, kao što je postojanje slobodnog prolaza za pešake širine 1,60 metara. Parkiranje na kolovozu takođe ima svoja pravila, u zavisnosti od toga da li se saobraćaj odvija u oba ili samo u jednom smeru.
Ukoliko se parkirate na mestima gde je to zabranjeno, poput pešačkih prelaza, prelaza biciklističke staze ili u blizini tramvajskih šina, možete biti kažnjeni. Zabranjeno je i parkiranje na stajalištima javnog prevoza, u tunelima, podvožnjacima, na mostovima i u blizini železničkih pruga.
U krajnjem slučaju, rešenje za nedostatak parking mesta ne leži u postavljanju fizičkih prepreka ili zabrana parkiranja, već u pridržavanju zakona i pravilima saobraćaja. Samovoljno postavljanje natpisa „ne parkiraj“ ili nabavljanje saobraćajnih znakova sa istom porukom takođe predstavlja prekršaj za koji možete biti kažnjeni.
U urbanim sredinama gde je nedostatak parking mesta hroničan problem, važno je pridržavati se zakona i pravila kako bi se sačuvao red i sprečile nepotrebne konflikte. Pitanje parkiranja vozila na javnim površinama treba shvatiti ozbiljno kako bi se olakšalo kretanje i saobraćaj za sve učesnike na putevima.
