Tokom noći u Hitnoj pomoći u Beogradu, obeleženo je nekoliko neobičnih i teških slučajeva, kako navodi dr Ivana Stefanović. Naime, Hitna pomoć imala je 96 intervencija na javnim mestima, uključujući tri pedijatrijska poziva i jednog pacijenta sa akutnim koronarnim sindromom koji je prevezen u KBC Zvezdara. Iako se činilo da je noć protekla mirno, tri izuzetna slučaja su privukla pažnju lekara.
Jedan od najvažnijih slučajeva desio se u blizini beogradskog aerodroma, gde se prevrnuo kombi. Dr Stefanović je istakla da su odmah poslali ekipu na teren, ali kada su stigli, nikoga nisu zatekli. „Izgleda da je vozač uspeo da vrati vozilo na pravo i napusti mesto incidenta,“ kaže dr Stefanović. Napominje da povrede mogu biti nevidljive u prvom trenutku nakon nesreće, što može predstavljati ozbiljan rizik. „Osoba može delovati dobro, ali povrede možda nisu odmah uočljive, što može dovesti do dodatnih nesreća ili, u najgorem slučaju, fatalnih posledica,“ upozorava ona.
Pored ovog incidenta, Hitna pomoć je imala još dva ozbiljna poziva. Prvi je bio slučaj 24-godišnjaka koji je teško povređen nakon što je skočio pod vozilo. On je odmah prevezen u crvenu zonu hitne pomoći zbog ozbiljnih povreda. Drugi incident uključivao je 55-godišnjaka koji je bio priklješten liftom. Prema rečima dr Stefanović, i ovaj pacijent je imao teške povrede ekstremiteta i prevezen je u istu hitnu zonu zbog ozbiljnosti povreda.
Osim ovih teških slučajeva, dr Stefanović je navela da su tokom noći imali i nekoliko pacijenata sa problemima sa astmom i hipertenzijom. „Naša ekipa se suočila sa nekoliko pacijenata koji su imali edem pluća, što je izraz koji se u narodu koristi za ‘vodu u plućima’. To je ozbiljan znak o problemima sa srcem, i u takvim situacijama Hitna pomoć mora delovati brzo kako bi pružila potrebnu medicinsku pomoć,“ objašnjava ona.
Ova noć je pokazala da hitne medicinske službe ne prestaju raditi ni usred nepredviđenih situacija. Dr Stefanović je istakla da, bez obzira na manji broj poziva, izazovi s kojima su se lekari suočavali bili su teški i zahtevali brzo i efikasno delovanje. „Iako je bilo manje poziva, situacije s kojima smo se suočili su bile ekstremne, što znači da je naš tim morao brzo da reaguje i pruži pomoć,“ dodala je ona.
Ovi incidenti ukazuju na to koliko je važno imati adekvatne hitne službe u urbanim sredinama, naročito u Beogradu, gde se urbanizacija i gustoća naseljenosti često susreću sa povećanim rizikom od povreda. Lekari apeluju na građane da ne ignoriraju zdravstvene simptome nakon nesreća, čak i ako izgledaju bezopasno, kako bi se sprečile ozbiljnije posledice po zdravlje.
Sa rastućim brojem povreda i medicinskih hitnosti u gradu, dr Stefanović naglašava važnost preventivnog ponašanja i svesti o potencijalnim opasnostima. „Naša služba je ovde da pomogne, ali je važno da se svi držimo bezbednosnih mera kako bismo smanjili rizik od povreda,“ zaključuje ona.
Ova noć u Hitnoj pomoći je bila svedočanstvo koliko je važno brzo reagovati i koliko su medicinske ekipe ključne u očuvanju života u situacijama koje mogu izgledati naizgled bezopasno, ali mogu imati ozbiljne posledice.
