Pre tačno pet godina, na dan 4. septembra 2020. godine, u Vašingtonu je potpisan sporazum između predsednika SAD Donalda Trampa, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tadašnjeg premijera kvazipredstavničke vlade Kosova, Avdulaha Hotija. Ovaj dokument je bio zamišljen kao osnov za ekonomski i politički dijalog između Srbije i Kosova, ali su se u poslednje vreme pojavile sumnje o njegovom sprovođenju.
Istraživač studija bezbednosti, Nikola Vujinović, je na pitanje o implementaciji Vašingtonskog sporazuma izjavio da „nije ništa sprovedeno“, naglašavajući da je to „najprostiji odgovor“. Ipak, uočava da su neki koraci, poput uspostavljanja diplomatkih odnosa između Izraela i Kosova, rezultat ovog sporazuma. Vujinović takođe podseća na moratorijum koji je Srbija imala u pogledu kampanje protiv priznavanja Kosova, kao i na moratorijum kosovske vlade na apliciranje za članstvo u međunarodnim organizacijama.
Moratorijum je, međutim, prekinut kada su na vlast u Prištini došli Aljbin Kurti i njegova stranka Samoopredeljenje, što je dovelo do nove aplikacije za članstvo u Savetu Evrope. Vujinović napominje da je Srbija, kako se situacija razvijala, odlučila da ne poštuje taj moratorijum i započela dijalog, posebno sa afričkim državama.
Prema Vujinoviću, ključni deo Vašingtonskog sporazuma je bio fokusiran na ekonomsku normalizaciju. Trampova administracija je bila svesna važnosti ovog pitanja za Srbiju, a naglasak je bio na ekonomskim projektima i razvoju infrastrukture između Srbije i Kosova. Vujinović ukazuje na značaj projektovane željezničke pruge koja bi povezala Srbiju sa Jadranom, kao i na infrastrukturne projekte koje su SAD obećale da će finansirati.
Postavlja se pitanje kako bi se situacija razvijala da je Tramp pobedio na izborima u novembru 2020. godine. Vujinović smatra da bismo možda imali drukčije razgovore o sudbini sporazuma i da bi situacija možda bila manje mrtvo slovo na papiru.
Aljbin Kurti i Samoopredeljenje su došli na vlast nakon Hotijeve vlade, a nova američka administracija, predvođena Džoom Bajdenom, donela je nove prioritete na čelu sa pitanjima poput klimatskih promena. Vujinović ukazuje da je administracija SAD u ovom trenutku manje prisutna u regionu, što može značiti da prepuštaju proces normalizacije Evropskoj uniji.
U međuvremenu, dolazak novog EU posrednika u pregovorima između Srbije i Kosova može ukazivati na pokušaj Evropske unije da preuzme aktivniju ulogu. Iako je Vašingtonski sporazum pomerio razgovore s mrtve tačke, ostaje nejasno kakvu će ulogu SAD sada imati u procesu, s obzirom na aktuelne geopolitičke krize.
Vujinović smatra da će infrastrukture projekti, u suštini, služiti kao prikriveni planovi NATO-a za povezivanje Balkana u slučaju eventualnog sukoba, uzimajući u obzir sveukupnu geopolitičku situaciju s Rusijom. Naglašava da su američke aktivnosti više tehničke nego političke i da je sumnjičav prema tome da će u bliskoj budućnosti ozbiljna politička pitanja biti na agendi.
Sve oči su uprte u veće geopolitičke izazove, uključujući sukob u Ukrajini, koji su deo šireg globalnog konflikta. Ističe da će region verovatno biti ostavljen Evropskoj uniji, s očekivanjima da normalizacija odnosa između Srbije i Kosova postane deo njihovog doprinosa svetskom miru.
Dok se situacija razvija, mnogi se nadaju da će veća i konstruktivnija angažovanost Evropske unije pomoći da se postigne realan napredak u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, što ostaje ključno pitanje za stabilnost čitavog regiona.
