Evropa je tokom ove godine pretrpela značajnu štetu u poljoprivredi koja se procenjuje na 43 milijarde evra, a glavni uzrok su klimatske promene. Suše, oluje, požari i mraz samo su neki od ekstremnih vremenskih fenomena koji su uticali na ovu situaciju. Zaista zabrinjavajuće je što se očekuje da će gubici do 2029. godine narasti na čak 126 milijardi evra. Ove negativne pojave primećuju se i u Srbiji, koja prati slične trendove. U proteklih 25 godina, Srbija je iskusila osam ekstremnih suša, a šteta se procenjuje na 9,5 milijardi evra.
Voćarstvo je ove godine najviše stradalo. Tradicionalno tople zime dovode do buđenja stabala pre vremena, koja kasnije stradaju usled aprilske hladnoće. U Srbiji gotovo da nije bilo domaćih kajsija, dok su trešnje dostizale cenu od 1.200 dinara za kilogram na pijacama, što ukazuje na izuzetno tešku sezonu. Mraz i grad dodatno su otežali situaciju, dok su letnje vrućine nastavile da uništavaju ono što je preostalo. Problem se ne odnosi samo na voće; tradicionalne kulture, poput kukuruza i krompira, takođe su u ozbiljnoj opasnosti. Mnogi poljoprivrednici žale se da neće imati nikakvu žetvu, a situacija postaje sve beznadežnija.
U budućim izdanjima „Novosti“ planiramo da objavimo serijal pod nazivom „Može li srpska poljoprivreda da se izbori sa klimatskim promenama“. U sklopu te inicijative pitali smo stručnjake kako se možemo izboriti sa ovim izazovima. Postavlja se pitanje da li je rešenje u intenzivnom ulaganju u sisteme za navodnjavanje, ili je možda potrebna drugačija strategija. Da li svaka njiva mora biti zalivana? Postoje li tehnologije koje bi zaštitile useve od mraza i grada? Možda je vreme da razmislimo o prednostima prelaska na kulture otpornije na trenutne klimatske uslove. Ključna je i agro-tehnička priprema koja će omogućiti optimalno korišćenje resursa.
Stručnjaci sa kojima smo razgovarali ponudili su mnogo korisnih rešenja. Naša istraživanja su pokazala da Srbija ima talentovane i sposobne stručnjake koji su upoznati sa globalnim praksama i pružaju konkretne predloge. Zauzimanje jasnog stava od strane države, kao i formiranje tima stručnjaka za razvoj strategije, moglo bi značajno pomoći u borbi protiv klimatskih promena. Istina je da će suočavanje s ovim izazovima biti izuzetno teško, ali postoji mogućnost da se štete značajno smanje. Ako su druge zemlje koje nemaju resurse ili plodnu zemlju uspele da se prilagode, onda bismo i mi mogli.
Kamatna šteta od klimatskih promena vidna je u istraživanjima u kojima se navodi da su tri evropske zemlje — Grčka, Bugarska, Kipar i Malta — pretrpele gubitke u iznosu od jednog procenta bruto društvenog proizvoda za 2024. godinu. Pored njih, Italija, Španija i Portugalija takođe se suočavaju sa sličnim problemima, što dodatno oslikava ozbiljnost situacije.
U svetlu ovih informacija, postoji hitna potreba za proaktivnim pristupom problemu. Naša poljoprivredna industrija ne može ostati pasivna; moramo da preduzmemo konkretne korake kako bismo se prilagodili izmenjenim klimatskim uslovima i zaštitili naše resurse. Promišljeno ulaganje u infrastrukturu, edukacija poljoprivrednika i razvoj inovativnih rešenja ključni su elementi ove strategije.
U narednim mesecima, važno je održati dijalog među politiku, naučnicima i poljoprivrednicima kako bismo zajedno pronašli rešenja koja će omogućiti održivi razvoj i otpornost naše poljoprivrede na klimatske promene. Samo zajedničkim naporima možemo smanjiti ovu štetu i obezbediti bolju budućnost za sve nas.
