Nova vlada u Berlinu, koju čine konzervativne hrišćanske demokrate i levocentristička Socijaldemokratska partija (SPD), najavila je koalicioni sporazum koji uključuje planiranje novog modela dobrovoljne vojne službe. Ovaj pristup ima za cilj revitalizaciju nemačkih oružanih snaga, Bundesvera, koji se suočava sa sve većim problemima nedostatka vojnika.
Ministar odbrane Boris Pistorijus, član SPD-a, naglasio je da nova vojna služba treba da obezbedi rast i opstanak oružanih snaga, čineći Bundesver privlačnijim za nove regrute. U ovom modelu, svi osamnaestogodišnji muškarci bi dobijali obavezan upitnik, dok bi žene mogli dobrovoljno da se odazovu. Poziv bi na prijavu bio otvoren, ali samo za one koji to žele.
Iako se Pistorijus nada da će ovaj način privući mlade ljude, stručnjaci upozoravaju na moguće nedostatke. Kristijan Rihter, rezervni potpukovnik i analitičar iz Nemačkog instituta za odbrambene i strateške studije, istakao je da bi neuspeh ove inicijative mogao ugroziti odbrambenu sposobnost Nemačke, kako na nacionalnom nivou, tako i unutar NATO-a.
U nemačkom Bundesveru već godinama opada broj vojnika. Trenutno ih ima oko 182.000, a više ljudi odlazi nego što se pridružuje. Prošle godine skoro trećina novih regruta odustala je od obuke, što dodatno pogoršava situaciju. Pored toga, smanjenje broja vojnika nije samo posledica nedovoljno privlačnih uslova, već i decenijskog marginalizovanja vojske u nemačkom društvu.
Nakon Hladnog rata i smanjivanja broja vojnika 1994. godine, mnoge vojne baze su zatvorene, čime je vojska postala nevidljiva u javnom životu. Ove baze su često locirane daleko od urbanih sredina, što otežava mladima koji traže vojne opcije da dođu u kontakt sa vojskom.
Regrutacija je potpuno obustavljena 2011. godine, a pokušaji da se vojska približi mladima često su se suočavali sa kritikama. Na primer, kampanja Bundesvera na igrama „Gamescom“ 2018. godine izazvala je negodovanje zbog plakata koji su ciljano obraćali tinejdžerima i banalizovali rat. U isto vreme, neka mesta, kao što je grad Cvikau, su zabranila reklamiranje vojske, nazivajući se „gradom mira“.
General Karsten Brojer je nedavno istakao da su potrebni hitni koraci jer je Nemačkoj potrebna dodatna snaga od oko 100.000 vojnika. Dugoročni cilj je postizanje kapaciteta od 460.000 vojnika koji bi uključivali aktivne snage, rezerviste i bivše vojnike, u slučaju krize.
Prema procenama, do 2029. godine, Germanija bi mogla biti suočena sa novim izazovima, kao što su počeci ruskih vojnih operacija, što stvara hitnost u planiranju vojne infrastrukture. Iako nova vlada posmatra proširenu dobrovoljnu vojnu službu po uzoru na švedski sistem „Totalfersvar“, stručnjaci su skeptični prema njenoj efikasnosti.
Rihter je istakao da se oslanjanje na dobrovoljce može smatrati političkim kompromisom koji ne rešava temeljni problem. Ako se ne pronađe siguran način da se privuče mladi ljudi u vojne redove, Nemačka bi mogla biti u teškoj situaciji dok se suočava s potencijalnim pretnjama iz okruženja.
Jedan od ključnih izazova leži u tome što trenutni planovi ne nude dugoročno rešenje. Sa izazovima koji se nalaze na horizontu, stručnjaci smatraju da je vreme ključno. Ako se ne deluje brzo, situacija bi se mogla usložiti još više, a sposobnost Nemačke da održi svoju bezbednost i odbranu mogla bi biti ozbiljno ugrožena.
