Često se govori da igra može izraziti neizrecivo. Radost, tuga i očaj postaju vidljivi, otelotvoreni izrazi naše zajedničke krhkosti. Ova ideja postaje naročito relevantna u svetlu trenutnih globalnih događanja. Peter Baryshnikov, legendarni baletski igrač, nedavno je istakao značaj umetnosti i igre u svetu ispunjenom neizvesnošću i konfliktima. Njegova poruka, upućena povodom Svetskog dana igre, koji se obeležava 29. aprila, podseća nas na snagu igre da probudi empatiju i inspiriše želju za izlečenjem, a ne za povredom.
Svetska alijansa za umetničku igru, u saradnji sa Međunarodnim pozorišnim institutom pri UNESKO, ustanovila je ovu proslavu 1982. godine, u čast Žana Žorža Novera, začetnika moderne igre. Svake godine, jedan istaknuti koreograf ili igrač šalje globalnu poruku, birajući teme koje odražavaju trenutne društvene i političke okolnosti. Ove poruke služe kao podsticaj za razmišljanje o vrednostima kao što su zajedništvo, poštovanje i lična odgovornost.
U ovom kontekstu, Baryshnikov naglašava težinu odgovornosti koju umetnost nosi. On se pita: Gde je moja istina? Kako da poštujem sebe i svoju zajednicu? Ova pitanja su fundamentalna, posebno u vreme kada mnogi trpe posledice ratova i političkih prevrata. Umetnost može postati sredstvo za istraživanje ovih dilema, a igra način da se otkriju nove perspektive i izraze osećanja koja su često teška za verbalizaciju.
Baryshnikovova karijera i uticaj u svetu umetnosti su neosporni. Kao jedan od najpoznatijih baletskih igrača, njegovo ime se povezuje s granicama umetnosti i inovacijama. Njegova sposobnost da se transformiše u različite umetničke forme, uključujući glumu i fotografiju, potvrđuje njegovu svestranost. Takođe, njegov odnos prema Beogradu i Srbiji, posebno zahvaljujući Beogradskom festivalu igre, dodatno podvlači koliko je važno povezivanje različitih kultura kroz umetnost.
U vremenu velikih promena i turbulencija, ovakve poruke postaju vitalne. One nas podsećaju na ljudsku prirodu i našu sposobnost da reflektujemo na sopstvene emocije i suosećamo s drugima. Umesto da ignorišemo teškoće s kojima se suočavaju mnogi, oni nas pozivaju da budemo svesni svog mesta u svetu i načina na koji naše delovanje može uticati na druge.
Gledajući unazad, možemo primetiti kako su umetnost i igra često služili kao refleksija društvenih promena. Na primer, tokom različitih ratova i političkih kriza, umetnici su koristili svoje talente da predoče stvarnost svojih vremena, pružajući kritičku analizu i osvetljavajući nepravde. Tako Baryshnikovova poruka dolazi kao poziv na akciju – da se umetnost koristi kao alat za promenu, za iskazivanje nade i za negovanje empatije.
Pored toga, izazov umetnosti u današnjem svetu nije samo da reflektuje stvarnost, već i da inspiriše delovanje. Kako se svet suočava s nizom globalnih izazova, od klimatskih promena do ekonomskih kriza, umetnost može poslužiti kao platforma za dijalog. U tom smislu, njen potencijal da pokrene promene postaje ključan.
Baš kao što je Baryshnikov naglasio, poštovanje prema sebi i zajednici je od suštinske važnosti. Umesto da se fokusiramo na razlike, umetnost nas može povezati, podsećajući nas na zajedničke ljudske emocije i borbe. Bez obzira na to da li gledamo predstavu, plesemo ili stvaramo, svaki čin umetnosti ima moć da nas ujedini, da nas natjera da razmišljamo i da nas pokrene ka pozitivnim promenama.
Kada sledeći put pomislite na igru, setite se kako ona može prevazići reči, kako može izražavati ono što je neizrecivo i stvoriti most između pojedinaca i njihovih zajednica. U svetu koji se često čini podeljenim, umetnost i igra ostaju svetionik nade, podsećajući nas na našu zajedničku ljudskost i snagu koju imamo kada se okupljamo kroz kreativnost.
