Portugalski naučnici su nedavno izvršili značajno istraživanje koje se fokusira na morski ekosistem algi uz severnu obalu Portugala. Rezultati njihove studije, objavljene u naučnom časopisu „Scientific Reports“, ukazuju na to da ove morske šume imaju ključnu ulogu u zadržavanju i skladištenju ugljenika, dok istovremeno upozoravaju na pretnje koje klimatske promene predstavljaju za njihovu funkcionalnost.
Istraživanje je sproveo Interdisciplinarni centar za istraživanje mora i životne sredine (CIIMAR) u saradnji sa Centrom za nauke o moru i životnoj sredini (MARE). Njihovi naučnici su se oslonili na analizu dominantnih vrsta algi u ovom regionu i po prvi put su mogle da izmere količinu ugljenika koju ove alge uspevaju da vežu u svojim podvodnim staništima.
Prema podacima iz studije, šume morskih algi na površini od 5.189 hektara, što odgovara više od 5.000 fudbalskih terena, zadržavaju oko 16,48 gigagrama (Gg) ugljenika. Ovaj podatak ukazuje na to koliko su ovi morski ekosistemi bitni za borbu protiv klimatskih promena, jer ugljenik koji se zadrži u algama ne doprinosi efektu staklene bašte.
Uprkos njihovoj važnosti, istraživači su naglasili da su klimatske promene ozbiljna pretnja ovim morskim šumama. Povećanje temperature mora kao i povećani nivoi CO2 mogu uticati na obim i zdravlje ovih ekosistema. Rast temperature dovodi do promena u staništima algi, što može smanjiti njihove sposobnosti vezivanja ugljenika.
Osim klimatskih promena, zagađenje mora takođe predstavlja ozbiljan izazov. Plastični otpad, pesticide i druge hemikalije koje ulaze u more mogu narušiti zdravlje morskih ekosistema i onemogućiti alge da optimalno rastu i obavljaju svoje funkcije. Istraživači su izrazili zabrinutost zbog kombinacije svih ovih faktora i pozvali na hitne mere zaštite i očuvanja ovih važnih staništa.
U ovoj studiji, naučnici su primenili sofisticirane metode karakterizacije staništa da bi procenili koliko ugljenika različite vrste algi mogu da skladište. Otkrili su da određene vrste, poput posidonije, igraju posebno značajnu ulogu u ovom procesu. Pored toga, istraživanje je ukazalo na to da bi se očuvanje ovih staništa moglo značajno unaprediti kroz pravilne mere menadžmenta i zaštite.
Pomenute mere bi mogle uključivati očuvanje staništa, smanjenje zagađenja, kao i edukaciju lokalnih zajednica o važnosti ovih ekosistema. Takođe, istraživači predlažu da se uključe i ekonomski podsticaji za turističku astronomiju, koja bi mogla da doprinese očuvanju ovih morskih šuma.
Pored negativnog uticaja klimatskih promena, naučnici ističu i važnost istraživanja u razumevanju kako bi se morski ekosistemi mogli prilagoditi promenama u okruženju. Sve veća istraživanja poput ovog pomažu u stvaranju sveobuhvatnijih strategija za očuvanje ovih vitalnih resursa.
Na kraju, korisno je napomenuti da se slične studije sprovode i u drugim delovima sveta kako bi se obezbedila znanja koja bi mogla pomoći u borbi protiv klimatskih promena i očuvanju biodiverziteta okeana. Ulaganje u istraživanje i očuvanje morskih šuma algi neophodno je za veću otpornost ekosistema, ali i za zdravlje našeg planeta u celini.
Zato je važno nastaviti sa korišćenjem naučnih saznanja u6777 kako bi se zaštitile ove dragocene ekosisteme i obezbedila njihova dugoročna održivost. U svetlu ovih otkrića, očigledno je da moramo preduzeti korake kako bismo osigurali opstanak morskih šuma algi u budućnosti.
