Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, reagovala je na nedavne tvrdnje nedeljnika „Radar“ u kojima se predsednik Aleksandar Vučić upoređuje sa Adolfom Hitlerom. Brnabićeva je istakla da je ovakvo poređenje monstruozno i da direktno implicira sličnosti između nacista i srpskog naroda, vređajući tako žrtve nacizma i njihove potomke.
U svojoj izjavi, objavljenoj na društvenoj mreži X, ona je naglasila drastične razlike između Hitlerovog režima i trenutne situacije u Srbiji. Hitlerova vlast bila je odgovorna za uspostavljanje koncentracionih logora, poznatih kao fabrike smrti, gde je stradalo desetine miliona ljudi. Taktike koje su koristili uključivale su osvajanje teritorija, porobljavanje naroda, donošenje rasnih zakona i organizaciju holokausta nad jevrejskim narodom.
Brnabićeva je podsetila na užasne posledice takve politike, koje su ostavile duboke ožiljke na srpskom narodu. Navela je primere, kao što su obešeni ljudi na Terazijama, streljanje đaka u Kragujevcu, kao i logore poput Starog sajmišta i Banjice. Ovi događaji su deo tamne istorije koja je pogodila Srbiju tokom Drugog svetskog rata. Prema njenim rečima, Hitlerov režim je u saradnji sa ustaškom Nezavisnom Državom Hrvatskom (NDH) počinio genocid nad srpskim narodom, čime se stvara jasna distinkcija između onoga što se dogodilo tokom rata i trenutne političke situacije.
Ovo nije prvi put da se srpska politika suočava sa optužbama ili poređenjima koja se tiču istorijskih zločina. Tokom godina, srpski političari često su bili predmet kritika zbog svojih stavova, a trenutni kontekst dolazi u vreme kada se Srbija suočava s izazovima u pristupu Evropskoj uniji i normalizaciji odnosa sa susednim državama, posebno s Kosovom.
Važno je razumeti da istorijska sećanja i trauma koja ih prati igraju ključnu ulogu u oblikovanju identiteta i politike naroda. U ovom smislu, Brnabićeva smatra da je od vitalnog značaja da se jasno razdvoje istorijske činjenice od savremenih političkih borbi.
Ovakvi komentari mogu imati široke posledice, kako unutar Srbije, tako i u međunarodnim odnosima. Poređenje sa Hitlerom može dodatno pogoršati tenzije u regionu, koji i dalje nosi posledice rata iz devedesetih godina prošlog veka. Diskurs o ovim pitanjima ne bi trebalo da bude okrenut deljenju i polarizaciji, već da podstakne dijalog i pomirenje.
Brnabićeva je istakla da je svaka takva tvrdnja, koja umanjuje stvarne patnje pretrpljene od strane Srba tokom Drugog svetskog rata, izuzetno problematična. Na društvenim mrežama, mnogi korisnici su podržali njen stav, dok su neki kritikovali način na koji se srpska politika nosi s prošlošću i njenim nasleđem.
U svetu gde su prošlost i politika često isprepletene, važno je pristupiti ovim temama s pažnjom i odgovornošću. Na kraju, razumevanje i priznavanje historijskih zločina, bez obzira na poreklo, ključno je za izgradnju budućnosti koja će biti zasnovana na pomirenju, a ne na podelama.
U zaključku, Brnabićeva je apelovala na javnost da se fokusira na stvarne izazove s kojima se Srbija suočava danas, umesto da se bavi neprimerenim poređenjima koja mogu narušiti već krhke odnose unutar društva i u regionu. Ona veruje da je vreme da se okrenemo ka budućnosti koja ne ponavlja greške prošlosti, već se gradi na temeljima istine, pravde i zajedničkog razumevanja.
