Zločin koji je šokirao Hrvatsku i čitav region dogodio se u oktobru 2006. godine, kada je nestala mlada devojka Anita Kulaš. Nestanak Anite, rođene 2. februara 1990. u Dugom Selu, pokrenuo je veliku potragu, ali niko nije mogao ni naslutiti da je ona zapravo postala žrtva brutalnog ubistva i da je njeno telo sahranjeno u tuđem grobu.
Anita je bila vesela i ambiciozna devojka koja je želela da postane frizerka. Imala je blisku prijateljicu, Ivanu Bertak, sa kojom je često provodila vreme. Naizgled miran život devojaka promenio je trenutak kada je Anita upoznala Stjepana Ščančara, poznatog kao Štefek, mladog momka sa samo osnovnim obrazovanjem. Njihov susret nije prolazio bezosjećajno; Štefek je počeo da se zabavlja sa Ivanom, što je izazvalo ljubomoru prema Aniti.
Ljubomora je postala opsesivna, i Štefek je počeo da mrzi Anitu, iako je ona imala poverenje u njega. Čak je kažnjavao Ivanu zbog njenog prijateljstva s Anitom. Uoči Anitinog nestanka, ona je planirala da ode u Zagreb da položi ispit i proslavi s prijateljicama, ali njena sreća je kratko trajala.
Na dan nestanka, 3. oktobra, Anita je rekla roditeljima da planira da se vrati kući u 22 časa, a tokom večeri se sastala s prijateljicama u kafiću. Tokom izlaska, počeo je da pristiže niz poruka od Štefeka, koji je bio opsednut time kada će njena ekipa krenuti kući. U jednom trenutku, zahtevao je od Anite da pođe s njim do groblja, jer je navodno zaboravio telefon. Iako je bilo kasno, Anita je pristala — to je bila fatalna greška.
Njeni roditelji su ubrzo shvatili da se Anita nije vratila, a njen otac je u njenoj sobi zatekao prazne postelje. Počeli su da dobijaju zbunjujuće poruke s Anitinog telefona, koje nisu bile u njenom stilu pisanja. Potraga za Anitom trajala je mesecima, ali sumnja je polako počela da se usmerava ka Štefeku, čiji su tragovi otkriveni u Anitinom telefonu i vozilu.
Policija je konačno pronašla Anitino telo 2. februara 2007. godine, u grobu žene koja je sahranjena dan nakon Anitinog nestanka. Utvrđeno je da je Štefek namamio Anitu na groblje, ugušio je i bacio u raku. Njegovi motivi su se čini jasnima: ljubomora i psihološke trzavice koje su narasle do tačke bez povratka.
Štefek je na suđenju tvrdio da je Anita imala golišave fotografije, ali su te tvrdnje pobijene od strane svedoka. Postalo je evidentno da je bio bolesno ljuboman prema svojoj devojci, Ivanu. Njegova sudbina bila je u rukama pravde, a suđenje je trajalo skoro dve godine, tokom kojih je nekoliko puta menjano. Na kraju je bio osuđen na 27 godina zatvora, međutim presuda je ponovo ukinuta, a zatim rezultat novog suđenja ponovo je bio 27 godina. Na kraju, Vrhovni sud je smanjio kaznu na 25 godina, što je dodatno razbesnelo Anitine roditelje.
Anitina tragedija doprinela je podizanju svesti o problemima ljubomore, nasilja i sigurnosti mladih ljudi, a njena majka je izjavila: „Meni više ništa nije važno. Osudili ga na 100 godina ili pustili sutra, meni ništa neće vratiti moje dete.“ Slučaj Anite Kulaš ostaje jedan od najpotresnijih ušpješnih zločina u Hrvatskoj i postavlja pitanje o sreći i sigurnosti mladih.
