Artur A. (21), koji je počinio stravičan masakr u školi BORG u Gracu, ubivši devet učenika i jednu nastavnicu, godinama je pokazivao interesovanje za oružje. Redovno je posećivao streljanu koja se nalazila na putu između njegove kuće i škole. Prema austrijskim medijima, Artur je u streljanu prvi put došao pre tri meseca i brzo postao redovni član. Očevici svedoče da je često pucao iz pištolja, uključujući „glok“ i druge modele, često dolazeći nekoliko puta nedeljno.
Jedan od članova streljačkog kluba opisao je Artura kao osobu bez simpatija, naglašavajući da mu je njegov karakter delovao „kao sa druge planete“. Kada je čuo za masakr, prva pomisao mu je bila na Artura, što dodatno pokazuje koliko je bilo neobično njegovo ponašanje.
U Austriji, kako bi stekli dozvolu za posedovanje vatrenog oružja, pojedinci moraju proći obaveznu obuku i položiti ispit. Artur je ispunio sve zakonske uslove i dobio dozvolu. Međutim, jedan detalj brine: Artur je kontaktirao osoblje streljane kako bi zatražio korišćenje sačmare, naglašavajući da poseduje jednu kod kuće. Budući da je upotreba sačmare u toj streljani zabranjena, koristio je samo pištolje.
U trenutku kada je u utorak ujutro upao u školu, Artur je sa sačmarom razneo vrata učionica pre nego što je započeo svoj krvavi pir. Prvi poziv hitnim službama stigao je nešto posle 10 časova, a specijalne jedinice su već bile na licu mesta u 10:08. Svedoci tvrde da je situacija bila sumorna – jedan veroučitelj je opisao trenutak kada je video napadača kako puca u bravu na učionici, misleći da se to ne dešava.
Pre nego što je krenuo prema školi, Artur je svojoj majci poslao video poruku u kojoj je najavio svoj plan, tvrdeći da to radi svojom voljom. Njegova majka je uočila snimak 24 minuta kasnije, ali je bilo prekasno da se bilo šta učini. Policija je nakon masakra u njegovoj kući pronašla cevnu bombu i oproštajno pismo koje je Artur ostavio.
Ovaj strašan događaj ponovo je otvorio debatu o kontroli oružja u Austriji, gde je posedovanje vatrenog oružja regulisano strogim zakonima. Mnogi se pitaju kako je Artur, sa svojim interesovanjem za oružje i nasilne sklonosti, uspeo da prođe sve procese i dobije dozvolu. Izjava članova streljačkog kluba ukazuje na to da je Artur imao problema sa socijalizacijom, što dodatno komplikuje situaciju i postavlja pitanje o dostupnosti oružja osobama koje pokazuju sumnjive tendencije.
Pored toga, istražitelji su zaintrigirani pitanjem o motivima, kao i o tome gde je Artur naučio veštine korišćenja oružja i planiranja masakra. Rodbina i prijatelji su bili zapanjeni njegovim postupkom, opisujući ga kao osobu koja je donedavno delovala normalno. U međuvremenu, školska zajednica i gradske vlasti pružaju podršku porodicama žrtava i nastoje da se nose sa posledicama ovog tragedije.
Ove informacije dolaze u trenutku kada je globalna debata o nasilju u školama i posedovanju oružja jača nego ikada. Državna tela i organizacije za ljudska prava pozivaju na strože mere i regulative koje bi mogle sprečiti slične tragedije u budućnosti.
Ova situacija ostavlja dubok trag u zajednici Graca, uzdignuvši pitanja o mentalnom zdravlju, edukaciji o oružju i zaštiti mladih u školskoj sredini. Mnogi se nadaju da će ovaj tragični događaj podstaknuti važne promene koje će osigurati sigurnije okruženje za sve učenike.
