Monodrama „Knjiga o Milutinu“ Danka Popovića predstavlja značajan umetnički rad koji se izvodio na sceni Zvezdara teatra. Ova predstava, koja će imati svoje 300. izvođenje 10. maja, ističe se ne samo svojom formom, već i dubokim temama koje obrađuje. Režiju potpisuje Egon Savin, a u glavnoj ulozi se nalazi talentovani glumac Nenad Jezdić, koji tumači lik Milutina Ostojića.
Nenad Jezdić deli svoja osećanja i misli povodom ovog važnog jubileja, objašnjavajući kako mu je proces igranja ovog kompleksnog lika doneo nova iskustva i dimenzije. „Dvadeset i pet dana i noći trajanja igre i neprestane težnje da što više osećam taj karakter, dovela me je u dosad neiskušenu dimenziju koju pokušavam da prihvatim i razumem,“ izjavljuje Jezdić, naglašavajući koliko je emotivno i fizički zahtevno tumačiti Milutina. On ističe važnost ovog dela, ne samo kao umetničkog izraza, već kao svedočenja o istorijskim i društvenim okolnostima koje su oblikovale Balkan.
S obzirom na to da monodrama bavi temama ratova i stradanja, Jezdićeve reči podsećaju na težinu tih iskustava koja su često nepravedno zaboravljena ili zanemarena. „To scensko trajanje jeste naporno, ali je i poseban dug rodu i svom narodu,“ dodaje on, naglašavajući odgovornost umetnika da osvetli našu prošlost i doprinese razumevanju tih kompleksnih tema.
Uprkos izazovima koje donosi ovakva vrsta pozorišnog stvaralaštva, Jezdić ostaje posvećen svom zadatku. „Spreman sam da ‘Knjigu o Milutinu’ igram još 3.000 i 300.000 puta sve dok svi koji osećaju potrebu da svedoče Milutinovoj priči ne budu mogli to da učine.“ Ove reči govore o njegovoj strasti prema poslu, a i o važnosti koju pridaje publici koja želi da doživi ovu predstavu.
Kao monodrama, „Knjiga o Milutinu“ nosi sa sobom izazov jednoga izvođenja, jer se zapravo sve oslanja na sposobnost jednog glumca da prenese emocije, misli i dubinu kompleksnog karaktera. U tom smislu, Jezdić priznaje koliko je važno da se glumac ne samo emocionalno, već i fizički posveti liku kojeg igra. Osjećanja koju doživljava tokom izvođenja ga podstiču da istražuje sve aspekte Milutinovog karaktera i da njegovo iskustvo postane univerzalno, povezano sa sudbinama mnogih ljudi.
Predstava se bavi važnim temama identiteta, borbe i otpora, što je čini relevantnom čak i danas. Kroz Milutinovu priču, publika ima mogućnost da se suoči sa delovima vlastite istorije, s višeslojnim značenjima i emotivnim previranjima. Kroz kroz njegov lik, pozorište preispituje društvena pitanja i ističe složenosti naših identiteta kao naroda.
Jezdićeva predanost ulozi i umetnosti uopšte odražava se u njegovim rečima, a njegovo uverenje da je svaka predstava važna podseća nas na neophodnost umetnosti u našim životima. „Knjiga o Milutinu“ nije samo predstava, to je poziv na razumijevanje i empatiju prema prošlosti, a time i prema sadašnjosti.
U svetu u kojem često gubimo dodir s našim korenima, ovakve predstave igraju ključnu ulogu u obnavljanju i jačanju kolektivnog svesti. Stoga, monodrama „Knjiga o Milutinu“ ostaje ne samo umetničko delo, već i važno svedočanstvo o našoj prošlosti. Na kraju, predstojećih 300 izvođenja predstavlja ne samo jubilej, već i mogućnost za novo sagledavanje i maštanje u svetu pozorišne umetnosti. Kroz ove reči Nenada Jezdića, pozorišna scena ostaje aktivna i relevantna, osvetljavajući životne puteve i borbe koje zaslužuju da budu ispričane.
