Na predsedničkim izborima u Moldaviji održanim danas, aktuelna prozapadna predsednica Maja Sandu osvojila je 34% glasova, dok je njen glavni rival, bivši tužilac Aleksandar Stolianoglo, osvojio 30% podrške birača, prema rezultatima obrađenih 14% glasova koje je objavila Centralna izborna komisija. Prema prvim rezultatima, pobednik će biti poznat u drugom krugu koji će se održati 3. novembra.
Na izborima je učestvovalo ukupno 11 kandidata, a situacija se dodatno zakomplikovala kada su objavljeni rezultati referenduma o članstvu u Evropskoj uniji. Na osnovu 23% obrađenih glasova, 57% građana Moldavije izjasnilo se protiv ulaska njihove zemlje u EU, dok se 42% izjasnilo pozitivno.
Moldavija se od raspada Sovjetskog Saveza nalazi u sukobu između prozapadnih i proruskih uticaja, a tokom svoje vladavine, predsednica Sandu pokušava da udalji zemlju od Moskve, posebno zbog rata koji Rusija vodi u susednoj Ukrajini.
Maja Sandu je pre uzimanja predsedničke funkcije bila premijerka Moldavije, a postala je prva žena na toj funkciji u istoriji zemlje. Ona je poznata po svojim prozapadnim stavovima i naporima da modernizuje zemlju i poveća ekonomski razvoj. Sa druge strane, njen glavni rival Stolianoglo, bivši tužilac koji je podržan od strane tradicionalno proruske Partije socijalista, zagovara politiku koja više naginje ka saradnji sa Rusijom.
Ovi izbori su od velikog značaja za budućnost Moldavije i njen položaj u međunarodnoj zajednici. S obzirom na složenu političku situaciju i činjenicu da su glasovi još uvek u procesu prebrojavanja, neizvesno je ko će na kraju pobediti i kakve će to posledice imati po budućnost zemlje.
Pored predsedničkih izbora, referendum o članstvu u Evropskoj uniji takođe je izazvao veliku pažnju u javnosti. Većina građana Moldavije izjasnila se protiv ulaska zemlje u EU, što ukazuje na polarizovanu političku situaciju u zemlji i duboke podele među stanovništvom.
Moldavija se nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji, sa visokom stopom nezaposlenosti i korupcije, te su izbori i referendum prilika za građane da pokažu svoje stavove o budućnosti zemlje i njenom pravcu razvoja.
Očekuje se da će drugi krug predsedničkih izbora 3. novembra doneti konačnu odluku o budućem lideru Moldavije, kao i da će rezultati referenduma o članstvu u EU biti pregledani kako bi se videlo kakav će to uticaj imati na spoljnu politiku zemlje.
U međuvremenu, političke stranke i kandidati nastavljaju sa svojim kampanjama i pokušavaju da privuku što veći broj glasača na svoju stranu. S obzirom na značaj ovih izbora i referenduma, očekuje se da će politička situacija u Moldaviji ostati napeta sve do konačnog proglašenja rezultata i formiranja nove vlade.
