Andrej Simić (13) iz Niške Banje tragično je ubijen na današnji dan 2023. godine, kada ga je njegov vršnjak iz škole, dečak-ubica, izbo nožem 37 puta. Na dvogodišnjicu gubitka sina, njegov otac, Mića Simić, u potresnoj ispovesti za Republiku ističe da je Andrej bio veselo i razigrano dete, koje je uvek želelo da pomogne drugima i da bude prijatelj.
Očekivanja da pravda bude zadovoljena su se, međutim, suočila sa brojnim preprekama. Viši sud u Nišu je nedavno po drugi put vratio Višem javnom tužilaštvu optužnicu protiv roditelja maloletnog dečaka-ubice, koja sadrži određene nedostatke. Mića Simić napominje da su u ovom procesu bili prisutni značajni administrativni problemi, što dodatno otežava situaciju. „Optužnica je konačno podignuta 28. maja, ali je odmah vraćena zbog grešaka,“ kaže on, pokazujući frustraciju zbog sporog napretka u pravdi.
Andrejov otac smatra da se ulaže mnogo truda kako bi se prikrila istina iza ovog ubistva. Pristupili su veštačenju telefona dečaka koji je ubio njegovog sina i tamo su pronašli šokantne informacije. „Mnogi koji su videli sadržaj u telefonu nisu ostali ravnodušni. Našlo se više od 120.000 fotografija koje nagoveštavaju ozbiljne probleme,“ otkriva Mića Simić, dodajući da materijal u telefonu ukazuje na potrebu za ozbiljnijim pristupom ovom slučaju.
On proklamuje da su oni, koji su bili uključeni u obrazovanje dece, takođe nosili odgovornost. Majka dečaka-ubice bila je okupirana poslom, a otac ignorantno, dok su u školi negirali probleme. „Saznali smo da su i škola i roditelji znali za njegove psihičke probleme, ali su ih ignorisali,“ tvrdi Simić.
Poređenje između ubistva Andreja i nedavnog zločina u Ribnikaru ističe sličnosti. Obe su žrtve bile maloletne u trenutku zločina, a način izvršenja je takođe bio brutalan. Mića Simić izražava zabrinutost da se ne učini dovoljno kako bi se sprečili slični incidenti su u budućnosti.
Uz ovaj teški teret, Simić ističe koliko je teško održati nadu kada se suočava sa sporim pravosudnim procesom. „Ako se nastavi sa odlaganjem, spreman sam da iznesem sve informacije u javnost, bez obzira na moguće posledice,“ poručuje ožalošćeni otac.
U Niškoj Banji, uoči Andrejevog rođendana, pojavila se mural posvećen njemu, koji su otkrili njegovi drugari, a na kojem su napisane potresne reči: „Prerano si otišao, ali zauvek ostaješ sa nama.“ Ova posvetna gesta pokazuje koliko su ga njegovi vršnjaci voleli, uprkos svemu što se dogodilo.
Na vrlo emotivan način, otac je izrazio zahvalnost prema tim dečacima koji su uspeli da prikažu svoje sećanje na Andreja. Mural je rezultat njihove želje da ga ne zaborave i da obeleže njegovu dobrotu i ljubaznost.
Na Andrejevom poslednjem školskom zadatku, koji je urađen samo mesec dana pre nesreće, deca su bila pozvana da razmišljaju o prijateljstvu. Nažalost, to ostaje simbol nenadmašne praznine koja je ostavljena njegovim odlaskom.
U ovoj situaciji, nije samo Andrejev užasan kraj u pitanju, već i niz pitanja o odgovornosti društva prema deci. Kako roditelji, učitelji, i šira zajednica mogu pružiti podršku i stvoriti sigurno okruženje? Mića Simić ne odustaje od toga da se bori za maksimalnu kaznu za dečaka-ubicu, uprkos bolu koji nosi, s nadom da će se nešto promeniti i da će pravda, naposletku, biti zadovoljena.
