Astronom Vladimir Gašić je danas izjavio da najnoviji uzorak koji je prikupljen roverom Perseverens predstavlja značajan trag koji sugeriše da je život možda postojao, ili da i dalje postoji, na Marsu. Ipak, Gašić upozorava da ovo nije direktan dokaz života. Nova saznanja dodatno su osnažena izjavom novog administratora NASA, Šona Dafima, koji je ocenio da uzorak predstavlja najsnažniji dokaz mogućeg postojanja života na crvenoj planeti do sada.
„Ključna stvar u celoj priči jeste što starost nalaza nije dokaz striktnog postojanja života na Marsu, nego su to jasni indikatori da postoje procesi za koje postoji mala verovatnoća da su nastali abiotičkim putem. To znači da nije nastalo biološkim procesima,“ rekao je Gašić za Tanjug. Njegove reči podvlače potrebu za daljim istraživanjima u ovom domenu.
Pored toga, Gašić je istakao da je nedavni naučni rad detaljno razmotrio zašto pronalazak minerala poput vivianita ili grigita može ukazivati na biološke procese koji su uticali na njihov nastanak. Astronomi još uvek razmišljaju o kompatibilnosti ovih nalaza sa dosadašnjim znanjem, a otkriće tečne vode ispod površine Marsa pre oko 12 godina doprinosi verovanju da su mogući životni uslovi nekada postojali. Na površini Marsa, zbog niskog pritiska i temperature, tečna voda ne može opstati, što dodatno komplikuje situaciju.
U međuvremenu, naučnici su i dalje pronalazili tragove azota, fosfora i sumpora, koji su ključni elementi za stvaranje organskih molekula. Ove informacije ukazuju na mogućnost da su temelji za život postojali, ali da li su se ti osnovi razvili u složenije oblike života ostaje otvoreno pitanje.
Astronom Branko Simonović je, takođe, dao svoj komentar na najnoviji uzorak sa Marsa. Prema njegovim rečima, uzorak predstavlja snažan indikator mogućeg prisustva života u dalekoj prošlosti, ali ne znači da je život postojao u kompleksnom smislu te reči. „U principu, ovo otkriće je zanimljivo jer postoje dva moguća procesa koji stoje iza pronađenih tragova: biološki procesi ili abiotički. Do sada se činilo verovatnijim da su tragovi nastali abiotičkim putem,“ objasnio je Simonović.
S obzirom na nova otkrića, verovatnije je da su biološki procesi doprineli prisustvu ovih tragova. Ipak, Simonović naglašava da je važno ostati oprezan u donošenju zaključaka o prirodi otkrivenih tragova. „Vrlo je važno napraviti razliku između onoga što je neki trag života u najsvedenijem smislu te reči i onoga što bi bio život u svom kompleksnom obliku,“ dodao je.
Naučnici upozoravaju da je još uvek rano za doneti konačne zaključke o mogućem postojanju života na Marsu. Premda su trenutne indikacije snažne, neophodna su dodatna istraživanja kako bi se dobila jasnija slika o prošlim i sadašnjim uslovima na Marsu. Kroz buduća istraživanja, možda će doći do novih saznanja koja će dodatno rasvetliti misterije crvene planete.
Uz sve to, istraživanje Marsa predstavlja jedno od najuzbudljivijih poglavlja u modernoj astronomiji. Ova oblast nauke se neprestano razvija i često donosi iznenađenja koja prate čovekovu potrebu za otkrivanjem. Sa svakim novim uzorkom i saznanjem, mogućnost pronalaženja života van Zemlje postaje sve bliža realnosti, ali i dalje ostaje misterija koja zahteva još mnogo truda i posvećenosti naučne zajednice. U tom smislu, globalna saradnja među naučnicima neće biti samo korisna, već i neophodna za napredak u istraživanju svemira.
