Armija fabričkih robota, vođenih veštačkom inteligencijom, postaje ključni faktor u automatskoj proizvodnji u Kini, što ovu zemlju čini moćnim igračem u globalnom trgovinskom ratu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ova revolucija u industriji ne samo da smanjuje proizvodne troškove, već i poboljšava kvalitet proizvoda.
Kineski proizvođači se suočavaju s izazovima inflacije i visokih tarifa koje je nametnuo bivši predsednik Donald Trump, ali sa automatizacijom, kineske fabrike zadržavaju konkurentne cene na svetskom tržištu. Prema analizi New York Times-a, investicije u robotsku tehnologiju omogućavaju Kinezima da održe prednost pred zemljama poput SAD-a, Nemačke i Japana, čije fabrike nisu na istom nivou automatizacije.
Kina prednjači s brojem robota – za svakih 10.000 radnika, ova zemlja ima više robota nego gotovo sve druge države, osim Južne Koreje i Singapura, prema podacima Međunarodne federacije za robotiku. Ova tendencija je rezultat državne strategije automatizacije, koja uključuje značajne finansijske investicije, usmerene na zamenu radne snage robotima, kako bi se održala dominacija u masovnoj proizvodnji uprkos starenju populacije.
Osnivač Yunmu Intelligent Manufacturing, He Liang, afirmiše ambiciju Kine da robotiku razvije kao novu granu industrije, s ciljem da postane vodeći u humanoidnim robotima, slično kao što su električni automobili postali hit. Roboti ne zamenjuju samo radnu snagu u velikim fabrikama, već se koriste i u malim radnjama širom Kine.
Na primer, preduzeće koje vodi Elon Li u Guangdžou, planira ulaganje od 40.000 dolara u robotsku ruku koja koristi veštačku inteligenciju za precizno obavljanje poslova, omogućavajući rad 24 sata dnevno. Ovaj pomak u tehnologiji omogućava bržu proizvodnju po nižim troškovima, što je ranije bilo dostupno samo od strane stranih firmi.
Veće kompanije, kao što je Zeekr, kineski proizvođač električnih automobila, povećale su broj robota u proizvodnji na skoro 820 u poslednje četiri godine. Ovi roboti, uz pomoć tehnologije, obavljaju različite poslove, a kompleksni proces proizvodnje se odvija u „mračnim fabrikama“ gde roboti rade bez ljudskog prisustva.
Iako se automatizacija brzo širi, ljudi ostaju ključni za poslove koji zahtevaju kreativnost i veštine koje mašine ne mogu da zamene. Međutim, čak ni kontrola kvaliteta ne ostaje imuna na automatizaciju; na kraju proizvodne linije u Zeekr-u, kamere beleže svaki detalj automobila kako bi obezbedile kvalitet.
U SAD-u, proizvodne fabrike takođe koriste automatizaciju, ali se suočavaju s izazovima jer mnogi automobili koriste opremu iz Kine. Kineski proizvođači su preuzeli proizvodnju napredne robotike i koriste je da poboljšaju svoje fabrika. Inicijativa „Made in China 2025“ postavila je ambiciozne ciljeve za razvoj robotike, a vlada aktivno podstiče proizvođače da se integrišu sa ovom tehnologijom.
Peking je nedavno organizovao događaj gde su humanoidni roboti učestvovali u polumaratonu, skrećući pažnju na tehnološki napredak u zemlji. Premijer Li Ćijang je najavio planove za ulaganje u razvoj pametnih robota, uz osnivanje nacionalnog fonda za robotiku od 137 milijardi dolara.
S obzirom na to da Kineska vlada podržava razvoj industrije, uzimajući u obzir da svake godine na univerzitetima bude oko 350.000 diplomaca, Kina se pozicionira kao vođa u proizvodnji i inovacijama. Učinak automatizacije se vidi u stvaranju radnih mesta koja zahtevaju složenije veštine, dok se postiže značajno povećanje efikasnosti i produktivnosti.
Kineski fabrikama i dalje su potrebni radnici za različite poslove, ali se očekuje dalji rast automatizacije u godinama koje dolaze, čime bi se dodatno olakšao proces zamene starih tehnologija novim inovacijama i unapredio kvalitet proizvoda na globalnom tržištu.
