Međunarodni monetarni fond (MMF) planira reorganizaciju svojih odeljenja, sa posebnim fokusom na ukidanje posebnih sektora za klimu i rodnu ravnopravnost. Ova odluka dolazi nakon što su u administraciji bivšeg predsednika Donalda Trampa iznete kritike na rad Fonda. Naime, planirano je spajanje Odeljenja za klimatske i razvojne politike sa Jedinicom za inkluziju i rodna pitanja, čime će nastati novo Odeljenje za makrofinansijske i strukturne politike. Ova informacija dolazi iz izvora koji su želeli da ostanu anonimni i prenosi ju Blumberg.
Reorganizacija bi trebala biti završena pre godišnjih sastanaka MMF-a i Svetske banke, koji će se održati u Vašingtonu sledećeg meseca. Međutim, portparol Fonda nije dao komentar na ovu odluku, što dodatno pojačava neizvesnost oko promene strukture.
Ove promene su izazvane kritikama američkog ministra finansija Skota Besenta. On je u aprilu naglasio da MMF „previše vremena i resursa“ posvećuje pitanjima kao što su klima i rodna ravnopravnost. Prema njegovom mišljenju, Fond bi trebao da se vrati svojoj primarnoj ulozi, odnosno čuvaru globalne ekonomske stabilnosti. Takvi komentari dolaze u trenutku kada se od MMF-a očekuje da se fokusira na izazove koje donosi globalna ekonomska kriza.
Direktorka MMF-a, Kristalina Georgijeva, pokušala je da umanji značaj ovih kritika, ističući da Fond „nema klimatske eksperte“ i da to nije njegova primarna misija. Tokom njenog mandata, 2022. godine, uspostavljeno je Povereništvo za otpornost i održivost. Ovaj program omogućio je više od 20 zemalja, uključujući Egipat, Keniju i Kostariku, da dobiju povoljne kredite koji su namenjeni rešavanju dugoročnih izazova poput klimatskih promena i pandemijskog odgovora.
Odluka o reorganizaciji može imati dalekosežne posledice na politiku MMF-a i način na koji se bavi pitanjima globalne stabilnosti. Kritičari smatraju da bi ukidanje odeljenja posvećenih klimatskim pitanjima moglo umanjiti važnost ovih problema, dok podržavaoci veruju da bi trebalo da se fokusira na ekonomske prioritete.
Pitanje klimatskih promena postalo je posebno važno za međunarodne organizacije, koje su sve više prepoznale potrebu za integracijom klimatskih rizika u ekonomsku analizu. Mnogi analitičari upozoravaju da neodgovarajući odgovor na klimatske promene može dovesti do ekonomskih i socijalnih problema, te da je važno zadržati fokus na ovom pitanju čak i unutar institucija kao što je MMF.
Iz ovog konteksta, planirane promene u organizaciji Fonda predstavljaju značajan korak unazad u smislu usvajanja politike koja bi uzela u obzir i klimatske izazove. S obzirom na brzinu koju su klimatske promene uspostavile, kritičari smatraju da bi MMF trebao igrati aktivniju ulogu u globalnim naporima za njegovo rešavanje, umesto da se povlači unazad.
Ukratko, reorganizacija MMF-a može biti povod za ponovnu diskusiju o ulozi koju ova institucija treba da ima u svetlu klimatskih promena i rodne ravnopravnosti. Među ključnim pitanjima koja se postavljaju su: Kako će ove promene uticati na rad Fonda i njegovu sposobnost da odgovara na globalne izazove? Kako će se nove strukture organizovati da bi se osiguralo da se ključna pitanja poput klimatskih promena i dalje uzimaju u obzir?
U narednim nedeljama, s obzirom na planirane sastanke i moguće izmene direktiva, pozorno će se pratiti kakve će implikacije ova reorganizacija imati za budućnost MMF-a i njegovog angažmana u globalnoj ekonomiji. Agende globalnih ekonomskih institucija sve više su oblikovane potrebama i pitanjima koja se ne mogu zanemariti, a klima je postala tema od vrhunskog značaja.
