ZAGREB – Ekonomski rast u Hrvatskoj ove godine očekuje se u visini od 3,1 odsto, uz predviđeni deficit u platnom bilansu i uspon procena inflacije, navodi se u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji je objavljen danas. Ovaj izveštaj nosi važne informacije o stanju i perspektivama hrvatske ekonomije, s obzirom na trenutne globalne ekonomske izazove.
MMF takođe projektuje da će hrvatska ekonomija rasti i u narednim godinama, pri čemu se za 2026. godinu očekuje rast od približno 2,7 procenata. Ova predviđanja ukazuju na postepeni oporavak i stabilizaciju ekonomskih kretanja nakon perioda obilježenog različitim izazovima. Međunarodni monetarni fond je u svojoj jesenskoj prognozi iz oktobra 2022. godine predvideo da će ekonomski rast u Hrvatskoj za 2025. biti oko 2,9 procenata, što ukazuje na postavljeni ton optimizma kada je reč o dugoročnoj ekonomskoj stabilnosti.
Inflacija se, međutim, očekuje da će rasti, što predstavlja dodatni izazov za ekonomiju. Porast inflacije može otežati svakodnevni život građana, posebno onih sa nižim prihodima, koji su najosetljiviji na promene cena osnovnih životnih namirnica i usluga. S obzirom na globalne ekonomske strahove, uključujući uticaje rata u Ukrajini i energetske krize, može biti potrebno prilagoditi ekonomske politike kako bi se ublažili ovi efekti.
Hrvatska je, kao članica Europske unije od 2013. godine, takođe podložna uticajima zajedničke ekonomske politike EU. Ovi faktori omogućavaju dodatne oblike saradnje i podrške, ali i zahtevaju usklađivanje s pravilima i standardima unije. U svetlu ovih informacija, hrvatska vlada može se suočiti s potrebom da revidira svoje fiskalne i monetarne strategije u cilju obezbeđivanja stabilnosti i održivosti ekonomskog rasta.
MMF-ova analiza ukazuje na važnost reformi u različitim sektorima, uključujući tržište rada i javne investicije, kako bi se postigao održiv ekonomski rast. U periodu težih ekonomskih prilika, značaj inovacija i ulaganja u tehnologiju postaje sve izraženiji. Kako bi se privukli strani investitori i podržala domaća proizvodnja, Hrvatska mora kontinuirano raditi na poboljšanju svog poslovnog okruženja.
Osim toga, potrebno je realizovati projekte koji će osnažiti infrastrukturnu povezanost i digitalizaciju domaće privrede. U sve konkurentnijem globalnom okruženju, zemlje koje unapređuju svoje infrastrukturne i tehnološke kapacitete imaju veće šanse za uspeh. Na taj način će se stvoriti bolji temelji za privlačenje investicija i unapređenje životnog standarda građana.
U zaključku, MMF-ova procena rasta hrvatske ekonomije i povećanja inflacije otvara brojne teme o ekonomskim politikama koje bi trebale biti fokusirane na održivost i otpornost. Proaktivan pristup u skladu sa savremenim ekonomskim trendovima može pomoći Hrvatskoj da se adaptira na globalne izazove i da osigura stabilnost i prosperitet u godinama koje dolaze. Unapređenje poslovnog okruženja, jačanje infrastrukture i inovacija predstavljaju ključne tokove za budući razvoj. Dok se ispred Hrvatske ukazuju izazovi, postoji i prilika da se postave temelji za uspešnu ekonomsku budućnost.
